Velika Očekivanja

Zašto me je nemoguće razočarati i šokirati?

carp-721721_640

Znate ono kad neko ispriča nešto o nekome, a Vama se vilica otegne do poda u šoku? Znate? Ili kad Vas neko od koga ni u snovima niste očekivali takav postupak jednostavno izda, prevari, slaže, povredi?

Znate i to?

E, ja ne znam.

Zašto?

Verovatno zato što, od kad znam za sebe, od ljudi ne očekujem ništa. Ili makar ništa dobro. Ili jako malo.

OK, to jeste za podrobno stručno ispitivanje, verovatno, ali je i činjenično stanje: od ljudi očekujem da kad tad u životu urade ili kažu nešto što će biti razočaravajuće, ružno i bolno. Pa kad se desi, a desi se na koncu konca, nisam u šoku. Ni razočarana. Možda malo tužna. Pet minuta, u sebi. Obično bude baš kako sam očekivala, pa ne mogu da kukam, plačem, jadikujem i psujem. Ispunjena očekivanja i tačka.

Moja reakcija stoga uvek bude neuobičajeno mirna. Oko mene sve se peni, stena puca, dub se lama, trese se zemlja… a ja?

Ja ništa.

Bacim pogled unazad, spičim jedan kroki izgubljenog vremena na brzaka, i krenem dalje. Što moje bližnje, moje prijatelje na primer, uuužasno nervira. Ne znaju zašto nisam besna, tužna, osvetoljubiva, agresivna, zašto nekom ne zakačim sve do desetog kolena u psovkama, zašto se ne jedim, što bi ono rekli. Pa da odgovorim pismenim putem:

Nemam bre ljudi ja kad. Ne gubi mi se vreme na gluposti koje me nisu iznenadile.

Pitaju me onda kako to. I zašto? Zašto uopšte nekom dajem šansu ako očekujem da je prokocka?

Pa zato što…da uprostim: ko se razume u finansije i bankarstvo, a i ko se ne razume, čuo je za keš kredite. Laki keš, takozvani. Ono: nema žiranata, menice, garancije, nikakve. Daju ti na lepe oči.

E, te keš kredite banke daju sa unapred ukalkulisanim rizikom da im ama baš ni jedan jedini klijent neće vratiti kredit. Pa su im zato kamate velike. I ako im se pare vrate, super. A ako ne, kamatu su odrepili i naplatili. Nekad je i ne naplate uopšte, ali je taj procenat na nivou statističke greške, zanemarljiv.

E, tako i ja dajem sebe. Na lepe oči, ali sa velikom kamatom. Ta velika kamata je moj karakter. Težak, zajeban, jedva izdrživ. Ulazim u rizik svesno. Svesna da od porodice, prijatelja, partnera, saradnika, života uopšte, nikad, ali baš nikad ne očekujem mnogo dobrog, pa ako se desi – lepo. Ako ne – pa dobro, nisam više ni očekivala.

Teška sam za hendlovanje, jbg. A teška sam i na savesti i na snu. Ko bi da proba, voli me na sopstveni rizik. Uz mene uvek ide poduži spisak upozorenja o kontraindikacijama i nuspojavama.

Tako da, mislim se ja…sve je u očekivanjima.

Što više očekujete, jače se razočarate, burnije i teže prihvatate svako „posrtanje“ u životu. Što manje očekujete, manje su šanse da ćete biti povredjeni. Ja kao onaj Diogen a i ona Yin samo očekujem da mi se sklone sa sunca.

Ali sve ovo ne znači da ne umem da uživam…naprotiv. Uživam u svemu, samo mnogo rasterećenije. Uživam u svemu dok traje. Prijateljstvu, ljubavi, dobroti…kao i u milion drugih stvari na koje ljudi oko mene imaju mali ili gotovo nikakav uticaj.

Pomirena s tim da ništa nije večno niti savršeno.

I da će se jednom završiti.

Ono što traje, ono što izdrži,  vredi.

Za ostalim se retko osvrćem i nije vredno pomena.

Nemam vremena da ga trošim na ružno i glupo, na prljavo i zlo.

A pošto je toga mnogo, moj jadni mozak je napravio pozitivnu selekciju. I troši se samo na ono što, u datom momentu, zaista i vredi.

Tako bar ja mislim.

18 thoughts on “Velika Očekivanja

  1. I meni je nepoznat taj osećaj. Da bi me neko razočarao treba prethodno da me očara, vlajda. I prema ljudima idem raširenih ruku, uzmem u zagrljaj i uopšte ne mislim kad dodje vreme da raširim ruke, ko pao – pao, šta ću mu ja.

  2. Nikada ništa ne očekujem, tako ne mogu ni da se razočaram. To bi bilo isto ovo što ti pričaš. Ne da nemam vremena, nego razmišljam da bez obzira šta se desi, dobro je da se desilo, još i ako je bilo lepo, ma milina. Dok traje znači i da vredi. 😉

  3. četri puta pišem komentar pa ga obrišem. Uhvatila si me sa ovim tekstom u nezgodnom trenutku i nisam pametan da će bilo štaq od onog što bi napisao imalo smisla. U svakom slučaju izvukao sam jednu lepu pouku iz ovoga.

  4. Svaka vam cast, ja ne umem. Pogotovo ako steknem poverenje u nekoga, onda sam najebao ako me zavrne 🙂 I ako ima neki recept za primenu u praksi bio bih vam zahvalan na par privatnih casova 🙂

  5. Ne očekujem ništa od ljudi, ali verujem da su svi dobri, fini, ljubazni, da imaju dušu da… joj svašta mislim. A kad neko….. bude mi žao, krivo, ne mogu da verujem, mada opraštam odmah posle jedne lepe reči. 🙂 Luda sam ja žena priznajem 🙂

  6. Mislim da se to navežba dok si mali…neko to zove “traume iz detinjstva” i poziva se na regresoterapiju, ja to zovem iskustvo stečeno na vreme. Kad mi prvi put obećali pa slagali, shvatila. Pavlovljev eksperiment. Jbg.
    Svi smo mi povremeno zamorci. 😉

  7. Nikad naucila nisam. Nije da ocekujem bogznasta, ali me neke stvari sjebu do koske, opet i opet. Glupa. Glupa, do zla boga. 🙁

  8. Sanja, nije to glupost, to je, hvala bLogu, nemanje treninga. 😉

    Exxx: sasvim.

    rainbowica: e, da, bude mi malo žao, onako unapred…naročito ako je ponašanje predvidivo. Al’ jeb’ ga. 😕

    Zelena: ne briši komentare nego kaži. Ako ne’š da kažeš, navi telefon. Da si htela da ćutiš, ćutala bi. 😛
    I veruj mi, ovaj deo mene ne poznaješ, niti želiš. :*** Ljubim te tupču. 😆

  9. “Pomirena s tim da ništa nije večno niti savršeno.

    I da će se jednom završiti.

    Ono što traje, ono što izdrži, vredi.

    Za ostalim se retko osvrćem i nije vredno pomena.

    Nemam vremena da ga trošim na ružno i glupo, na prljavo i zlo.”
    Prelepo.Ovo je kao mantra. Ko proba shvatiće da je tačno.

  10. @elektra: skroz.

    @crnaperla: Hvala veliko i dobro mi došla. A saglasna, samo treba probati. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *