Utopija by Šapke

Šapke kao Tomas Mor

Il’ mi obezbedite Utopiju

il’ me metnite u Tower

Nikad nisam gajila sklonost ka neostvarivim željama. Što bi naš narod rek’o pružala sam se onoliko koliko mi guber dozvoljavao. Tako i sad radim. I mislim. Al’ se guber izgleda smanjio ili ja živim medju defetistima. I sve ih treba streljati za primer. Kod Spomenika. Kod Filipa Višnjića da ih opeva. Mada devedeset posto njih ne zna ni ko je Filip Višnjić, ni ko je Grgur, a o Petru Dobrnjcu i da ne počinjem. Sto puta dnevno kažu „Fala kurcu“, a ne znaju čijem. E, jbg.

Pazi, moje želje su sasvim obične, moje vibracije jako pozitivne, i…ništa. Šta god da mi padne na pamet, padne i raspadne se. Nemam podršku. Ja zamislim jedno, oni mi kažu: „Si luda, ’de to može?“ … ja predjem na drugo, ispadnem još ludja. I Ja sad tako čučim u ćošku, pušim i pratim akciju. A tako je otkad nemam posao, časna reč. Posao u ovom gradu ima svaka šuša nepismena, al’ pod jednim maaaalim uslovom: da je drug član. Ono, i ja sam član: imam donorsku karticu, karticu iz biblioteke i karticu iz banke koju bih lepo molila da neko ukrade pa da mi uplati onaj minus koji čuči tamo dve godine i gomila se do gigantskih razmera. Al’ onu neophodnu nemam. Nema veze što još malo pa spejs šatl što nisam naučila da vozim. A-a. Nema veze ni to što gde god da sam radila „boljeg nisu imali“. Jok. Nemam neophodne kvalifikacije, odnosno, nit’ imam pare da kupim radno mesto, nit’ imam partijsku knjižicu. Al’ tako je svuda, pa da ne kukam. Zato imam ideje.

Pričala sam vam već da moje selo nema knjižaru. Majkemi. Knjige kupuješ kod dilera na ulici k’o heroin da ti treba. Mada ćeš heroin lakše da nadješ. I zamislila ja da otvorim knjižaru, i napravim ozbiljnu finansijsku konstrukciju, kao i sve ostalo ozbiljno razmotrim i zakup lokala, i opremanje, i nabavku, i ko bi i da l’ bi dao neki ler za plaćanje, da ne kažem valutu, pošto nemam mnogo prostora za manevar kad je lova u pitanju, i sve ja tako lepo zamislim, i tako zamišljena ispričam mojemu skojevcu, a on počMe da mi se smeje. Majkemi. Naglas. I pita me kome mislim to da prodam. Je l’ onim džiberima što samo vise na kladionici il’ nji’ovim ženama što se oblače u sjaktavo i trče u folkoteku u susedno selo?

I ja sedim i ćutim. Jeste. Čovek u pravu. Ono ostalo što bi kupovalo knjige il’ je malobrojno il’ nema sučim. Pa jeste.

Onda ja smislim da nemamo seksi šop. Ovi što ne čitaju knjige a imaju pare makar se jebu povremeno, aman?! I valjda vole da se igraju, k’o sva normalna deca. I tu ja ozbiljno pridjem problemu, smislim gde bi lokal bio, u centru a malo uvučen, zbog radi onih što ih šatro sramota, pa ispronalazim sajtove najvećih šopova u zemlji i potencijalnih dobavljača za koje garantujem da bi se rado odazvali i dali povoljne uslove, pa osmislim da to bude soft varijanta sa katalozima, sedećom garniturom i prijatnom muzikom k’o u frizeraju, da ne nastravim mušterije, pa opet ja to sve osmislim koliko bi koštalo, i opet ja skojevca priupitam jerbo je on moj glas razuma. Pita on mene onda: „Je li, leba ti, a osim sebe, koliko njih poznaješ što bi bez blama ušli unutra i kupili nešto? Dvoje, troje…maksimum? A je l’ znaš ti ćurko da je za 90% ljudi ovde seks „aj ti lezi a ja da ga gurnem“ varijanta? Pa više njih svršava dok gleda Ivana Bosiljčića u onoj kretenskoj seriji petkom (Ivane izvini,ali to je istina, Šotri treba doživotno zabraniti da režira) nego dok se kara? Nemoj da si budala, propali bi za mesec dana.“

I ja nemoj da sam budala i ćutim. I sedim i razmišljam.

Kako se ko u’vati i pročita nešto ozbiljno što sam napisala pita me što ne izdam knjigu. K’o da je knjiga država pa može da je izda ko ’oće. Dobro, da objavim knjigu, mislim se ja, treba mi para. Izdavača ne manjka. Tanja znam da bi, sigurno. Ali ko da finansira. I kome bre da prodam to? Vama? Pa vi čitate i ovako i onako. Ko će baš da se u’vati da kupi moju knjigu, i ko još od toga živi? Tu sam ja defetista, malko.

E, sad, ’oću ja i jednu bebu. Ne da prodam ni da kupim, nego da rodim. I prvo graknuše neki na mene „Gde se deca radjaju u tim godinama?!?“ Ja jadna k’o da imam sedamdeset, kao popišana krenem da se raspitam a i znanja mi ne manjka, sasvim sam solidnih godina za radjanje, fala lepo. Kad sam videla skoro po internetu i čula od ginekologa kakvi se sve testovi rade kad ostaneš u drugom stanju „u tim godinama“ ’tedo da mrem. A kad pomislim na ovdašnje porodilište mre mi se još brže. Dodje mi da nadjem neku štalu il’ neku kutiju veliku kartonsku od zamrzivača i tamo se lepo omacim k’o Bubina Zoza.

Pa da. Al’ ček prvo da napravim ja to čudo. Iako se beče na mene: te imam aritmiju, te zezaju me vene, te ovo, te ono…znam ja da će to da se sredi. Na kraju. I to je jedino za šta se skojevac ne buni uopšte, i svojski podržava, moralno i logistički, i učestvuje aktivno, da ne grešim dušu.

Ali ljudi, ’oću bre ja i da radim nešto ozbiljno i pametno još uz to. Ono, socijalno, zdravstveno i redovna plata, poreski obveznik taj i taj…navikla sam bre, radim od punoletstva, ne umem da živim a da ne radim…a u ovom jebenom selu koje umire i gde čekam samo da se ulicama, k’o na divljem zapadu, zakotrljaju žbunovi trnja, to je skoro pa nemoguće.

Al’ nije meni teško, smišljaću ja i dalje.

Nisam vam ovo pisala da mi pomognete, vi ste pametni ljudi, a u ovoj zemlji ko i malo pameti ima taj nema ni moć ni vlast ni snage više. Ni za sebe, a nekmoli za drugog.

Nego mi nekako lakše da vam ispričam. Da znate da ne mislim samo o smrti i seksu, nego o življenju sa smislom i svrhom najviše, jer mu to dodje najteža kategorija u celoj priči.

Da živiš normalno i mirno, bez da te zabole paja ko je preCednik, ko premijer i da gledaš vesti samo da vidiš vremensku prognozu za sutra, da imaš zdravu porodicu, da radiš i imaš pristojnu platu od koje možeš da kupiš detetu i neke patike i da odeš na letovanje, da voliš i budeš voljen. Od svega toga imam ovo poslednje, pa ni to, računam, nije malo. Daleko od toga.

Ali, sve navedeno, tako malo a tako mnogo, to je moja Utopija. Neka je bre to ovde i sada ludost. Ali je moja. I jedino dostojna življenja. Jedino što vredi imati u ovoj zemlji u kojoj su sve vrednosti otišle u kurac mnogo pre nego što je Artemije osnovao „Rada Neimara“.

I ko će bre meni da posveti „Pohvalu ludosti“? Ko da bude moj Erazmo?

Vi? Jedino. Samo još u vas mogu da se pouzdam, da me ubedite da moja Utopija nije neostvariva, nije nemoguća, nije ništa nenormalno….il’ da promenim planetu stanovanja. Nemam pojma više. Stvarno.

Meni je malo muka.

24 thoughts on “Utopija by Šapke

  1. Šapke moja, slušaj ti mene sad, al’ onako kako je napisano vojvodjanski, lalinski :
    – ta man’ se ti muke1 Muka je onima na vlasti.
    Mi smo sretnici koji imamo tako “male” ljudske potrebe i znamo njihove vrednosti.
    Da me lekar nije “sjebao” odmah posle rodjena deteta i ja bih ti se pridružila i za devet meseci bez obzira na pritisak, srce, aritniju ili ko zna već čega zajedno bismo u porodilište.
    Za sexi shop evo predloga odmah. Moj muž već osam godina govori da je to jedino pravo što se danas može otvoriti. I dalje je tog mišljenja, te ako ćeš “kompanjona” imaš ga. E, a sad za biblioteku tu vala ne mogu drugačije a da ne podržim tvog skojevca. Knjiga, kome treba još knjiga……. Strašno al’ nažalost istinito.

  2. Samo se ti meni prcaj i pravi bebe, a ostalo cemo lako!
    Imace dete tetke pa ce da mu saljemo svakog meseca neki dinar, pa ce da dodju bolja vremena, jebes ga kad preizvesmo devedeste i ovo cemo, ne moze vada da traje. Tacka.

  3. Ma kak’a bre utopija, to je san svakog normalnog coveka! Samo ti ne odustaj.
    Za knjizaru se slazem, ko voli nema para, ostali ne znaju sta ce im. Znas kako ja kupujem knjige zadnjih 7-8 godina? Dolaze nam ovi trgovacki putnici, pa na rate preko platnog spiska, jebem ti, al’ nema sanse drugacije.
    Nego, sve je to nebitno, s’ ovom bebom si me obradovala sto miliona vasiona!!!!! 😛
    Sad ‘ocu svasta da ti kazem, pa mi se recenice zbrckaju, pa brisem, al’ ti znas sve sto mislim!!!!! “P

  4. Od kada ti ja reko’ za bebce?!
    A sto se ostalog tice, ne odustaj.
    I ja sam na putu da osmislim dodatni posao /otvaranje necega/, cujemo se na ‘fon.

  5. Pričaj mi malo o neradu! Uf, čekam da se neko smiluje. Ni dete danas ne možeš čuvati tudje, veruj mi, a kamoli nešto drugo da radiš! Eto, ja bih to da radim, al neće oni. Svi bi ako može za sto evra 9 sati dnevno, pa još da im kuvaš, pereš, peglaš, pušiš i slične rabote!

    Ma, sexi šop je zakon. Kažem ti! Ovde kod nas jedino dobro radi sve u vezi “jebačine”. Oni što nas u glavu i oni što se tamo gde treba. Eto, to je istina a ja ću evo, JAVNO DA TE POHVALIM, za odlične postove! Jel to Oda? 🙂

  6. Zelena, to dodje ko blazena nagrada nakon napornog rada! 😀 😀

    Sapta, ovo te skroz razumem. Broj nezaposlenih dana u mom zivotu je 365 i jos 3,4 meseca..gore-dole. Al’ necu da se zalim vise.. mada mi bilo doslo da vristim. Doslo pa proslo. I dalje sa elanom saljem Cv-jeve, i dalje mi zakazuju skroz “profesionalne” razgovore za radna mesta koja su vec zauzeta, al’ nema veze. Urnebesno samu sebe zabavljam u medjuvremenu. 🙂 U tu svrhu, sibni sajt na mejl. 😀

    E da, zivlju u tvom seocetu, otvori nesto na njihovom nivou. Neki butik sav u neonskim sijalicama, sa izlozima Versace, Armani, 70% sezonsko snizenje. Robu dovuci iz Turske i prodavaj po paprenim cenama, obavezno. Bices glavni baja u selu, garantovano. 🙂 Ili napravi frizerski salon, i nek’ te ne brine sto ne znas nista o frizeraju, samo gledaj da svakoj seoskoj djevi udaris na glavu pramenove u 7 nijansi. 😀

  7. @Verkić: svaka ti zlatna, Daj čo’eka vamo pa da se udružimo. 😀

    @Exxx: e, o tome se radi.

    @Zelena: ma nisu, tetka :mrgreen: pare problem. Makar ne najveći, ne mogu da se žalim kad imam više od mnogih. Dostojanstvo bre. Osnovno. ljudsko dostojanstvo su nam oteli onog sekunda kad su nam otudjili pravo na rad. I ne mislim da ide na bolje. A pušenje ide posle prcanja, ka’ nagrada, poslušaj malo ovu rainbowicu, svašta pametno ona ume da kaže. 🙂

    @Sanja, sestro slatka, umal’ te ne preskočih zbog ovog baje razvijotke na sliku što si ga metnula. 😆 Je l’ to Deda? :mrgreen:
    Knjige i ja kupujem tako, na rate, kako uspem…a ovo drugo, kad bude, žurkaaaa. 😆

    @cabarkapamomir: fala ti što si se pomučio i ostavio komentar. 😀

    @elektra, sestro slatka, dug je put od guzice do glave, naročito od MOJE guzice. 😆

    @Dudo, da znaš da je oda. 😆 A što su nas degradirali, jebaše nam kevu, sve se plašim da to može još.

    @Izgubljeno, tako će nekako i da mu bude, pa kako mi bLog da. 🙂

    @rainbowica: Za prvi deo komentara nemam šta da kažem, sve isto radim.
    A za drugi ovako: moje selo je nekad bio industrijski najrazvijeniji grad Srbije. Sto ‘iljada duša. A sad je samo selo. I gaji isključivo butike sjaktave, baš te, banke i radnje sportske opreme. Frizeraje da ne pominjem. Tako da…numem ti odgovorim, a mail dobiVaš. 😉

  8. Da se zna, Zoza se nije poradjala u kartonskoj kutiji, nego brale u deluxe smestaju, mekano, cisto, ja je drzala za shapicu…. Znaci tako cu i tebe, mislim da drzim za shapicu, jer se donekle racunam ko pokretac tvojega projekta 🙂 mislim moralni. Odradi ti taj posao kako treba, za ostalo ce se snadjemo, kad se Skojevac vrne iz pecalbe, biznis nam ne gine: Moze Ajurveda, moze Raiki centar, Joga, Pilates a bogme i neka masaza sa pevanjem i pucanjem. Moz se ubacis i u neku vladinu neorganizaciju, to sad pali, cula sam, majke mi 🙂 Ajd sad, mrs u krevet.

  9. Za knjižaru ti čovek lepo rekao, a bejbadi da si krenula odma’ da praviš i da uživaš sa pomagalima iz svog seks šopa koji ćeš otvoriti. I šta te boli đoka da radiš te testove za aritmiju i ne znamtijašta, ti samo odi kad treba : ”Dobar dan, ja došla se porodim”. I tako.

    Ja obožavam Erazma, ja ću da budem tvoj Erazmo! 🙂

  10. Napisao sam ti jedan “pametan” savet, pa sam ga obrisao (i tako dva puta) jer izgleda istovremeno i ironično i kontradiktorno… Uostalom ti sama proceni: Trik je da više slušaš sebe, a manje druge (kakve god im namere bile). Meni uspeva (ponekad)

  11. @Bubo, ne budeš li me držala za šapicu prsla si i kao čovek i kao komunista. 😆

    @Zelena, ti kad ga zamisliš mene odma’ boli glava. :mrgreen:

    @Ivana: i ja ga volim, daklem budi! 😆

    @gos’n Ristiću: znam, nezahvalno je savetovati, te ja nisam ni tražila savet neg’ mi samo lakše kad vam tako opričam sve, pa se iz toga izrodi i nešto pametno.
    A i ja tako ‘vatam krivinu: svi pričaju, a ja na kraju ipak uradim kako sam zamislila. 😉

  12. Slusaj, ja godinama imam jednu ideju, joooooj sto bi to biloo dobro.
    `Ocu da otvorim javnu kucu a ja da budem ona glavna, pa ako mi se neki svidi ja…to 😉
    Pa sam osmislila enterijer, pa gRderobu…i ne znam sto mi se svi smeju i sto vise ne uvedu zakon za legalnu prostituciju pa da pocMem, omatoricu dok se smislU 🙂

  13. Javnjak? Daaaa…ali muški zaposleni. :mrgreen:
    Em će manje para da traže pošto alaviji na onu stvrar neg’ na lovu, em spojim posao i zadovoljstvo. 😛

  14. Shap, ne da nas ujebaše, nego ide još na dole. Ja svaki mesec pomislim, e, sad će krenuti nešto, uleteti neki posao, kad ono, ćorak. Izgleda da ću robijati zbog neplaćenih računa. Ako mi budete dolazili, organizovano, samo neki razdrndani komp da mi donesete i kolača, ne pušim CIGARETE! 😉

  15. Baci se na pravljenje bebe i pisanje knjige u pauzama. 😉 Kad već ima ko da štampa, mi ćemo da kupimo i da reklamiramo na sva zvona, pa ćeš i popularna da postaneš i para da se namlatiš. 😉

    Što se tiče bebca. Meni doktori rekli da posle Marka moram da pravim pauzu, bar godinu dana, ne poslušam. Da moram da idem na gomilu nekih pregleda i čudesa, ne poslušam. Te ovaj test je obavezan, te onaj, ja ništa ne poslušam. Slušala sam samo svoje telo, tako da sam samo dva puta izvadila krv i uradila jedan ultrazvuk na kraju i eto ga bepče. Ti doktori koliko znaju da pomognu, toliko znaju i da nas plaše bez razloga. Samo udri po seksu, nemaš bre 100 godina. 😀

  16. Ovo je klasičan primer životne dijagnoze pod nazivom “Prs u Savu da metnem, pesušila bi”, ili “Iz pune vreće falusa, vaginu bi izvukao”, kulturno da se izrazim (mož i obrnuto da se kaže, u zavisnosti od pola) 🙂 I u mojem selu isto tako, bez partijske mož da se ubrišeš samo. Ali šta sam ja skapirao. Nije baš tako da ljudi ne čitaju. čitaju. To je sad kao fora neka, moderni smo, kul smo, progresivni smo, evropski smo, pa čitamo. Al’ opremiš knjižaru delima Vesne Radusinović, Isidore Bjelice, Anabele Basalo, biografijama Željka Joksimovića, knjigama o uspehu Marije Šerifović na Evroviziji i Novaka Đokovića, delima Voje Vojvode Šešelja, a on ih ima vazda, čitavu knjižaru samo njegovim knjigama da potrpaš, eto ja bih se odma javio da kupim dela kao što su “Narkomanija Vuka manitoga”, “Podmukli galski picopevac Žak Širak”, “Krvave ručerde Madlen Olbrajt”, “Engleski pederski isprdak, Toni Bler”, “Politički ortakluk Kurve Del Ponte i Kurve Del Koštunice” itd. Ubaciš i onu literaturu koja uči čitaoce kako postati uspešan, znaš one fore, svako jutro ustaneš i staneš pred ogledalo i pričaš sebi hvalospeve, nešto na foru Mite Pantića kad se sprema da drži govor na proslavi u preduzeću pa stoji u gaćama pred ogledalom. 🙂 Ma mora da može da uspe to sa knjižarom, samo treba napraviti dobru ponudu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *