Tako je govorila Pipi

«Ne ulazite, ljudi, u crkvi je pakao!» reče otac Stevan.

Jebi ga. Šta ću kad sam se setila šta je rek’o. Nisam ja rekla, on je, a valjda on bolje zna. Dobro, ne zove se Stevan, baš da mu ne odavam položaj, al’ čovek rek’o i ja mu sve verujem, a jes’ smešno, majkemi.

Šetam niz ulicu i sama se smejem, na 398 stepeni u hladu, pomisliće narod da me opičila sunčanica, očas ima da stignu velika bela kola i pravac…pa, kad malo bolje razmislim, prijao bi mi kraći odmor u tapaciranoj sobi sa finim čikama i tetama koje ti stalno mere trapaturu i daju bone. Aha.

 

Znoj mi ulazi u oči iako imam naočale za sunce. Pa jes, nisu za znoj, a ni protiv njega. A ni protiv sunca izgleda da nemaju ništa, pravo da vam rečem. K’o da su u sunčevom izbornom štabu, majkuimjebem. Što lepo ne napišu na reklami «NAOČARE ZA OČI», nego lažu bre ovako?!

Te za sunce, te za vid, te za skijanje…nosila sam ja jednom te, za skijanje, dva dana sam ih nosila, i ništa nisam naučila da skijam posle. I za ronjenje isto. Ja stavim naočare i bućnem se i…ništa! Neće da se rone. Ako kupim ronilačko odelo možda mi se posreći pa preronjam nešto, samo s naočarima neće, ne pali, ne pokušavajte. Tako i ove za sunce. Šatro firmirane. «Ferre» moj kurac. Mog’o za onol’ke evre i prave da mi kupi.

Elem, lelujam se ja tako niz ulicu i pokušavam da predupredim strmopizd sa japanki koje imaju platformu. Ovde ide znak «pažnja! Budala na putu!» Misliiiim, japanke sa platformom od deset santima, jebotemiš!?! To samo ja umem dizaberem. I po ovom asfaltu imam utisak da se lepe…k’o žvaka. Kad opičim o trotovar ima u Indoneziji cunami da se zgodi…Na ulici k’o u kaubojcu pre nego što izadje Dok Holidej: nigde nikog, pripeklo odozgor, svuda zlokobna tišina, samo na saloonu škripu vrata i kotrlja se trnje po prašnjavemu putu…

Dodjem, nekako, posle tri dana jahanja, do blizu kuće i omraženog mi marketa za kojeg neću da kažem kako se zove jer ne želim da ga reklamiram zato što je tu sve deset posto skuplje, al’ kupujem po navici i mene me mrzi da vučem dupe drugde dalje, daklem dodjem tamo da kupim neku mortadelu i lebac i majonez i paradajz i sladoled i cigare i cevke (opet nemaju cevke za nes kafu, mameimgazbutam, isto k’o što nemaju ni blaznice za skidanje šminke ni tampone, valjda se u mom ruralnom području još koriste krpe iskuvane…) i čekam u redu, fino i kulturno, gotova da korpom ubijem kasirku samo što me devojka ljubazno pitala, kako dolikuje:»Aaa, pobegla si ranije s posla?!» šeretski podižući loše očupanu desnu obrvu iznad buljavog oka ukrašenog sjaktavom masnom zelenom senkom; a ništa mi nije neobično rekla, životamimoga…i taman da zama’nem kad vidim:

iza ogrovnog zamrzivača vire dve kike plave, pegav nosić i krezavo-musavi osmeh…

Posle početnog šoka izazvanog mišlju da haluciniram male žute vanzemaljce shvatim da se neka Pipi Dugačka Čarapa propinje na prste da do’vati sladoled. Najjeftiniji. Mi smo ga zvali Rumenko, ovaj današnji ledeni ne znam pojma kako se viče. Ima negde tri godine, dva meseca i sedam dana, i u levoj ruci stisla pedeset dinara, sve noktiće u dlan urezala kol’ko zapela. Sigurno joj kreteni kod kuće rekli da čvrsto drži pare da ne izgubi. Nisu mogli u džep da joj stave, somovi jedni…

Do’vati malešna Pipi tako taj mučeni sladoled, mi se,  svi onemeli i s blentavim osmesima,  razgrnemo da musavica pridje kasi,  složno se razmičemo k’o Crveno more kad naiš’o Mojsije il’ k’o pioniri na sletu, kome kako draže.

Uglavnom, niko više nije nervozan. Ni besan. Ni ljut. Nit’ mu vrućina. Čekamo i gledamo, uredni k’o Japanci.

Musavica pruža pare i sladoled. Kasirka naplaćuje, vrće joj kusur i pita je (a kako drugačije bi mogla da živi ako ne pita, jebotebog?!) pita je: «Je li, sunce, je l’ imaš ti neki novčanik da ti spakujem kusur, da ne izgubiš?»

«Ja imam svoj novčanik, al’ nemam u njega pare za ništa!», reče Pipi s osmehom.

Pogledah je i rekoh joj zaverenički: «I ja isto. Imam svoj novčanik. I nem’ pare. Za ništa. Baš te briga.»

Pipi se nasmeja, mahnu i otrča. Njene japanke nemaju platformu. Bole je dupence.

Ja umreh od lepote i zapisah odma’ šta je rekla na računu nekom starom, da ne zaboravim ovu mudros’. Bolje mi je danas legla nego Zaratustra da mi se ukazao.

Sad sam došla kući, otvorila ‘ladno pivo, uključila klimu i više mi nije ništa.

Iako imam svoj novčanik al’ u njega nemam pare za ništa.

Baš me i to briga. Nešto. Baš.

35 thoughts on “Tako je govorila Pipi

  1. Joj… nakon što sam prosula kafu na omiljenu platnenu torbu (a malo i u nju – ‘Šarac’ princip), polomila naočare (za vid, ne za sunce! I ove za vid rade!), istovarila pet tona knjiga na petsto stepeni(inače ne radim kao fizikalac), ogrebala kola i čula da su mi svi planovi za leto sjebani, a onda stigla kući da mi ONAJ iznad ceo dan buši tačno u levi čeoni režanj, mamu li mu jebem – SVE ZA JEDAN DAN… (tehnički pola – ko zna šta me još čeka!)—
    .
    .
    .
    A da li bi mi pozajmila tvoju Pipi, samo malo?

  2. Ja sam danas bila za malo babica i videla kako se rodilo jedno malo bice! 😛
    Sve te razumem, i ja celi dan ko luda. Samo se smejem. 😛

  3. Kakva prica za dobro jutro bez sunca. Idi bre Sap, vi se kuvate a ja u ledari :mrgreen:
    A Pipi i ti ste dva genijalca.
    Evo cek i da kleknem 😆

  4. E, jos da je ispred cekao pegavi konj, pa da mislis da te stvarno opalilo sunce 🙂 Ja nasoj Dragani juce kupila sladoled, ko zna kad ce ga vise pojesti ovog leta. Kome jos trebaju pare, kad su tu majmuni i pegavi konji.

  5. *Zelena, odmetnuću se medju decu s papir i plajvaz, samo ću da pišem ko Vuk Karadžić. :mrgreen:

    *Afrodita: Aleluja! Mogu ti reći da je potpuno uspela, iako nije imala pojma. 😀

    *gemina: ‘Oćeš city express-om? 😯 Samo maaalo strpljenja, naleti Pipi kad se najmanje nadaš a najviše ti treba. 😉

    *Sanja: kako si bre umal’ bila babica? 😯 ‘Oću sve da znam, piši bre. 😆

    *dollybel – svima nam treba…često. 😉

    *lost, ti ćeš biti onda producent, ima da napravimo firmu za snimanje filmova, ostali će se pridružu, i gotov pos’o. Ima na svim našim blogovima za filmove štofa ihihiii….a to da sam genija – aha, k’o Pera Kojot! :mrgreen:

    *drvena: jes strava, umiri me dete s dva reča. 😆

    *Sarah, oćeš da ti pošljem malo tropical heat-a….? 😆 Dobro ti jutro u svakom slučaju. 😀 Dik’ se, ne guli kolena, doduše, onu Pipi da bi zagrlila na primer morala bi il’ da kleknem il’ da sednem na patos, kad malo bolje razmislim…maleeešna a mudra. K’o mali Buda. 😀

    *Milana – ništa. 😕 Ja bih juče nadrndana došla kući, posvadjala se sa celim svetom i još gora otišla na spavanje. I propustila bih to tako retko zrno dobrote.

  6. SaCu ti opricam: taman sam skuvala kafu, zapalila cigaru i krenula da srknem, ranom zorom, kad mi zvoni mobilni i drugarica kaze: “Kreci, puko mi vodenjak!” A muz joj na putu. Ja se smuljam, krenem, u kolima ona duva i vice: “Stani da uplatim dopunu na mobilni!” Ajd cuti budalo, kakva dopuna, uplaticu ti kad te istovarim tamo! I tako, da ne duzim, isporucim je ja babici, ona kaze da cekam, brzo ce, ja dok se okrenuh dasa se rodi! Onda mi ga dali onako, deset minuta starog (kao zamenskom tati) da ga vidim i sta da ti pricam vise. Kad vidis takvo malo bice, tek rodjeno, moz’ samo da umres od miline. 😛

  7. E pa Sanja, i ovo je divna prica, ulepsa mi dan 🙂
    A ti Shapicka, svaka cas` na zapazanjima, i kupuj ravne papucke sta ce ti platforme da izigravas cupi 😀
    I da, krecemo u akcije snimanja filmova, `si cula izgubljenaaa!

  8. Sanja bre, svaka ti čas’, mogla si stvarno da je porodiš, ko na filmu! 😆

    Zelena, danas sam u ravnim na cvetiće, za svaku eventualiju. 😆

    drnč: možda i jesam…skičalo nešto dok sam gazila. 😯 al’ ja uvek dignem nos i ne gledam ni okolo ni doli..jbg. ‘ko nešto izadje u crnu hroniku javi mi. 😳

    etotako, jeste, baš lako zaboravimo kako stvaaarnički izgleda život. Srećom se nekad pojavi nešto ili neko da nas podseti.
    faja.

  9. Prečitavam ti blog od sinoć, iako kršim samonametnuti zakon “nema interneta duže od sat dnevno”.
    Ne sjećam se kad sam osjetila toliko bliskosti (bar preko interneta) i uživala u humoru što izlazi iz srca.
    Hvala ti.
    Bilježim se na popis tvojih redovnih čitatelja i dubokih poštovaoca.

  10. Lepa jednostavna prica koja mi je izmamila osmeh! Kod mene nocas spavao jedan andjeo. Uzivala sam! Ja sam mu Duda (bakina rodjena sestra), to je najjednostavnije da kaze! Sa klincima se uvek sve muke zaborave! 🙂

  11. Za sada mogu samo da zapisujem “aš, koc, tac, piš, koca…” i sve tako nešto. Ko zna šta on meni sve ispriča, a ja tupava jedva razumem. 😀

  12. Seo mi je ovaj tekst na ovu danasnju vrucinu k’o neko hladno pivo… 🙂

    Imam i ja jednu Pipi… Cesto se srecemo u obliznjoj 24/7 radnjici. Kad sam je prvi put videla uopste mi nije bilo sto su mene zvali “mali radio” kad sam bila mala. Ova moja Pipi je spram mene radio+TV+komp a ima “cele” 2 i po godine 🙂

  13. Divne su te Pipi. Ja imam jednu Taru od skoro 2 i smejem se ko blesava stalnooooo.

    Fina si ti i lepo te je čitati.

  14. Eeej, pa gde si se krila do sada. Postala si moj TOP POST za samo dvajes minuta… Dobijam želju da ubacim dinar u tvoj prazan novčanik, al i moj prazan… a i čini mi se da ti se tako prazan više sviđa, bar u trenutku koji sam odživeo sa tobom…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *