Neljubavno pismo

Ne želim da ti pišem o ljubavi. Izlizano je. Pisaću ti o tome kako, dvadeset devetog novembra dve hiljade devete godine u dva i dvadeset devet, špaliri noćnih svetiljki koje vidim sa porozora...

Ko je lud, budi mu drug!

A sve je krenulo potpuno naivno, časna reč. Krmelj, izbeč, ustaj vojsko, kosim hicem. Muzika do daske. Kafa. A sad svi na svoje radne zadatke. Je l’. Vadi veš, kači, turaj drugi. Turaj...

Reči su moje blago…

(O umetnicima) Kada vidiš prve pahulje poželiš nešto. Nikad se ta želja ne ostvaruje, lažu, da se razumermo, ali ja svake godine ipak poželim. I jutros sam. Zato što je pahulja čarolija...

al’ neću.

Noćas bih mogla napisati … jedan veseo, optimizmom začinjen tekst, lišen vulgarnosti, sarkazma, pun nežnosti, romantike, politički korektan i socijano adaptiran … k’o Džejn...

kak’e veze ima…

Znam jednu…onako, prosečnu….osim što joj uvek fali neki moj: te fali joj romantika, te fali joj pravo muško, te fali joj sunce, te fali joj kiša, sve joj fali. Al’ najviše joj...

fascinacija

Drpi me tako fascinacija. Pa šest dana slušam bluz. Il’ proučavam ponašanje raznih živuljki; ljudova, mačaka il’ malih majmunova, nebitno. Može i šarenih bendžamina, komšijske...

Prvi put, zadnji put i nikad više!

Nekako sam u ko zna koju fioku potisnula sećanje na dane pre, za vreme i posle formalnog čina zvanog «stupanje u bračnu zajednicu». A onda sam slučajno naletela na jednu damu, i moja sećanja...