Čovek, jedva pa skromno obučen, hoda korak po korak ulicom, a hod mu je lelujav, nestabilan…sapliće se. Mrmlja nerazgovetno i nepovezano, pogled mu luta, ruku pruža ka prolaznicima koji...
– Opet sam juče kupila šerpu umesto cipela. I tiganj na akciji. Danas čaše. I novu dasku za seckanje. Fale mi novi noževi… A divan je paradajz na pijaci ovih dana, onaj nejednak...
Jeste, gadno je danas čuti sirene za uzbunu. Užasno, jezivo, teskobno. Sve te muka u’vati i želudac ti se zgrči, napravi neki čvor. Mada, da se ja pitam, puštala bih ih da urlaju...
Kad pišem, a u poslednje vreme to činim retko, pišem isključivo u tišini, noćnoj. Ili ranojutarnjoj. Takvi, pospani tekstovi, ispadnu mi nekako najbolji. Najiskreniji. A sad, samo što skuvah...
Jesi l’ čuo da će sutra padati dinari s neba? – Nisam. A je l’ veruješ da ima tica što donosi kolače? – Ne verujem. Jesi l’ čuo da ima negde gde je stalno...
Kada sam se otisnula u blogovanje (mislim, u njeg’ se stvarno otisneš, k’o u neki nepoznati okean, da dođeš do druge obale, neke, pa te na pola puta hvata panika, pa ti se čini da nemaš...
by Drveni Advokat jer je ispričala priču tačno onako kako bih ja volela da napišem: “Svako od nas, kao najlepši period života, pamti detinjstvo. Mislim da nam je letnji raspust uvek bio...
Besni smo da više nema gde. Pištimo k’o čajnik. Ekspres lonac. Pred eksplozijom. Kolektivnom. Šta god da pitaš nekog, kako god nežno i pažljivo da se obratiš, šanse da se na tebe brecne i...
Šapke kao Tomas Mor Il’ mi obezbedite Utopiju il’ me metnite u Tower Nikad nisam gajila sklonost ka neostvarivim željama. Što bi naš narod rek’o pružala sam se onoliko koliko mi guber...
ili NEKA KAJA ZAVRŠI SVOJU PRIČU VIŠE U PIZDU MATERINU! *Ne bih ja u stvari, ali ovih dana mnogo je tuge oko mene, pa me podsetilo, nakupilo se gorčine…a šta vam se ja pa i pravdam, blog...
Jedno dete vredi više od Avalskog tornja Vanja Pilipović iz Sonte, učenica Srednje ekonomske škole u Somboru, obolela je od teške neizlečive bolesti srca. U toku je njeno lečenje na Institutu...