flashback

*Vrućina U glavi. na rukama. Nogama. Bosa. Zajapureni obrazi. Ubrzan puls. Predinfarktno. Trčanje niz stepenice. “Vrati se za jaknu, idiote!” *Mrak Kiša. Auto. Dečak. Nasmejan...

sasvim neobičan dan

Umirilo se sve. Odjednom. Miriše dan na oluju. Ni mačke se ne čuju. ni grane ne mrdaju. Nema ptica. Ni bubica. Ničeg da čuješ osim jebene tišine. Govna će da padaju. ‘Oće, majke...

tref, tref, skočko, glupko.

Pisala bi’ nešto ovih dana, al’ mi samo neke gluposti padaju na tintaru. Flešujem neke mačke što pričaju, gremline i Duška Dugouška, ludijum i Elmera, čitam Solženjicina, nije ni...

ključ, katanac…

  Imamo mi tu jednu komšinicu Cicu. I njeno božansko levitiranje nad nama, običnim smrdljivim, grešnim smrtnicima, počelo je kad je ona od opasnice i opajdare postala Supruga i Majka. Kako to...

ma šta mi napriča?

Nedeljno jutro, ideaaalno, ukoliko nikog ne vučem kod lekara, nikom ne menjam obloge ili ne dežuram pored kreveta, za moju cenjenu guzicu obično počinje ovako: Negde oko deset, privučena mirisom...