Niko ne zna

Čovek, jedva pa skromno obučen, hoda korak po korak ulicom, a hod mu je lelujav, nestabilan…sapliće se. Mrmlja nerazgovetno i nepovezano, pogled mu luta, ruku pruža ka prolaznicima koji, žureći...

Buka i bes

  Bio jednom jedan čovek. Samo Čovek. Nije bio princ, a ni princeza. Nije bio ništa. I sedeo tako jedne večeri taj Samo Čovek i slušao o čemu priča društvo okupljeno oko stolića za kafu. I onda...

Tako mi došlo

Tačno u jedan sat i sedamnaest minuta po ponoći, po lokalnom vremenu zemlje koja nema ni Fejsbuka ni Tvitera ni interneta i otrovala je svojom lošom drogom Ejmi , dok sam besno cedila poslednje kapi...

Bajka za devojčicu

Spava. Smanjla telefone. Neće nikog i ništa da čuje. Dosta joj je bilo ovih dana rečenica «Srediće se nešto», «Ma neeemooogućeee!», «Pa ko će sad da radi ako odeš?» Pa radiće neko. Nešto. Samo nek je...

ključ, katanac…

  Imamo mi tu jednu komšinicu Cicu. I njeno božansko levitiranje nad nama, običnim smrdljivim, grešnim smrtnicima, počelo je kad je ona od opasnice i opajdare postala Supruga i Majka. Kako to gordo...

sećam se…

Sećam se kad me je tata podizao jednom rukom visoko, visoko, čak gore do plafona da ga dopipnem. I sećam se kako sam plakala mnogo prvog dana u obdaništu, i rucala sam a sline su mi curele u usta...

Pričam ti priču…

Znam je tu, iz komšiluka, tetka moje drugarice iz detinjstva. Blagica se zove. Čuvala je Natašu dok smo bile sasvim, sasvim male. Natašin otac, a njen brat bio je u inostranstvu. Majka moje drugarice...