Podnaslov: Četir’ pisma pis’o Džordžu u Amerikama

Probudih se pre desetak dana u cik zore oko deset jerbo mi je zvonilo u glavi. Kad ono, nije glava nego zvono na vratima. Čika poštar, oštar i sve ostalo…plava koverta, kaže, za mene.

„Će primiš?“

„’Oću, što da neću, kome li sad svedočim, jbt?“.

I primim ja plavu kovertu, kad iz nje, pravo na mene krmeljivu iskoči ovo:

Tu se ja razbudim kosim hicem i krenem da muntam po glavi kome sam i šta, je l’, dužna…i ne mogoh da se dosetim, makar nikom ko bi me tužio. Reko’, aj’, nema veze, nisam nikad bila u sudu osim da snimam nešto prepametno kao što je procenat razvoda u prošloj godini il’ porast maloletničke delikvencije u deceniji, pa da prošetam. A ovamo me nešto vrti i kopa po želucu, neka nervoza me u’vatila, pa nit’ živa nit’ mrtva.

Nije mi što sam dužna, ako sam dužna. Nego što mi prete bre! Da mi plene mačkove i priključak za SBB, jedino se to vodi na mene.

Pitam skojevca pošto je u našoj kući on dežurna sudska mušterija, da l’ se seća u kakva sam se govna zaglibila i kad. On vrti glavom malo pa mi pomenu knjige neke, jao, jeste, sigurno je to, možda nisam otplatila sve, a ovakva šuntava ni priznanice ne čuvam, ma dobro, platiću im, jebi ga. I već psujem sebe, idiota neodgovornog, i kako me nije sramota da me secaju po sudovima, i šta li mislim kad ništa ne mislim, i da u bukagijama ima da završim jednog dana od lude glave, i sve tako nešto.

A sinoć legnem rano, jer sam pre suda imala i neke druge obaveze, i rešim da spavam. ’O’š, mojega. Svitlala sam čaršav pod guzicu, spavaćicu zavrat i jedno triput Gruju u ćošak pošto mi podmeštao glavudžu da ga češkam. I ono malo što sam spavala sanjala sam neke sanđame i kako me ’apse i plene mi izvršitelji mačkove i monitor pošto su ukvačili telepatski da je moj, mačke u azil, Limenka pod mišku, a mene turaju kod Legije u Zabelu…(mada taj deo nikako nije za prepričavanje, stvarno mogu da zaginem).

Pijem jutros kafu i pufćem a skojevac mi se smeje (lako njemu kad se suočavao sa izvršnim i inim organima, i tako više puta) „Nisi bre državu opljačkala, šta se nerviraš, cele noći se trzaš, a šta rade oni što dužni po sto ’iljada za struju, grejanje?“…Pa stvarno, šta rade, kako spavaju, otkud znam, sigurno ovako k’o ja, na stra’. Il’ ne spavaju uopšte, il’ spavaju k’o bebe. Ja znam da kod mene od spavanja nema ništa dok ne vidim šta se dešava.

I odem ti ja u Sud. Kad tamo neki fini dečaci. Pitam lepo:

„Šta sam ja dužna i kome? Pliz. Da platim pa didem.“

Poče onaj da prklja po papirima i izvadi neke pusule požutele, neki Telekomov račun za naplatu iz 2007. godine, koji sam, uzgred, pošteno platila. Meni kamen pade sa srca na nogu. Direks. Znam ja da račun zastareva ako te ne opominju, znam i da ne zastareva deset godina ako dođe do suda, ali ljudi ja sam pla-ti-la. Sve. Do žute banke. I kako bre sa pečatom iz 2007. godine vi meni ’oćete da uzmete pare 2010. ? I to čet’ri puta veće?

Kaže meni fini čika: „Gospodžice gospodžo, ja Vama verujem, evo, sačinjavam zapisnik, al’ da mi donesete dokaz o uplati do ponedeljka da ne bi išli na prinudnu naplatu.“

„Mooooliiiiim???“ dreknem, a ovam’ se mislim da ja priznanice čuvam po tri meseca i bacam, i ko zna gde je to, i da ću iz odma’ da jurim MTS da mi daju potvrdu da nisam ni dužna ni kriva….

Kakav crni ponedeljak, danas je petak, pola kuće sam preorala, našla sam 7894 uplatnice sudske muža mi mojega za koje nisam ni znala, al’ onu jednu moju ne nađoh nikako. U MTS kažu da moram u poslovnici da tražim da mi izdaju potvrdu, koja se, naravno, plaća. Pa onda, kad podnesem zahtev za istu, kao da im za nju treba Poni Ekspres il’ cela diližansa da je preteraju, a jok jedan klik mišem, da sačekam xy dana. U međuvremenu da molim sud da odloži prinudnu naplatu koja je, sama po sebi, nelegalna i nema veze sa životom. I da trčim tamo-ovamo k’o pobesnela. Jer i nemam druga posla.

I sad penim, šta me svrbeo kurac da budem bilo čiji korisnik? Svi mi se organi vitlaju po utrobi, mislim ovi moji, unutrašnji. Za izvršne me zabole… Kad zavitlam ovaj mobilni u zid…a, da: sudski službenik nije propustio šansu da mi uzme broj istog. Kao, ako mu hitno zatrebam.

Pa posle nek neko kaže da nisam traženija od Legije, sve ću mu po spisku, ovaj, listingu za mobilni.

Ja toliko.

Jeb’li ih postpaid korisnici i svi što u sud zakorače, jedan po jedan pa na gomilu.