Umirilo se sve. Odjednom.

Miriše dan na oluju.

Ni mačke se ne čuju. ni grane ne mrdaju.

Nema ptica. Ni bubica. Ničeg da čuješ osim jebene tišine.

govna-ce-da-padaju1

Govna će da padaju.

‘Oće, majke mi.

oce-majke-mi

A onda: jeeee!!! Počelo da grmi. 😆 

Biće oluje, kurcu fala, konačno nešto da meni prija!

A znala sam da neće da me zajebe, dan mi je tako lepo počeo.

I sad idem na terasu da kuliram i gledam u ovo:

magnolija

I duživam k’o prava dok stena puca, dub se lama, zemlja nek se trese. 😆

Evo, počinje vetar. I kiša. Ooo, daaa.

A ja ću da pustim do daske ono čime se drogiram tudej:

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=0aa4xOX-8Y0&feature=related]

Prepuštam se. 

Od prirodnih lepota najbolje obožavam oluje.

A vi, kako te? 😉