Reuma

Uvek sam se čudila zašto potencijalni poslodavci, za boga miloga, stavljaju starosnu granicu za buduće vesele uposlenike na pola treće decenije?!? Mislim, nekako mi logično da bude na okruglo…ništa mi nije bilo jasno…dok mi ne puče pred očima…

Kad prebaciš tri’es petu nekako, kao žena, dobijaš na težini…i to ne specifičnoj…onda ti, kad se u sabesednika baaaš dobro zagledaš, okice zasuze…on pomisli da je od ganutosti, a samo ti znaš da taj sanjiv pogled izaziva taze dioptrija plus-minus beskonačno…nema veze, feeenomenalno ti stoje novi okviri…I taman kad pomisliš da si slepoću nadomestila hormonalnim divljanjem koje liči na pubertetsko, jer bez ikakvog vidnog razloga drhtiš ili se znojiš i tinejdžerski si nervozna, dotuče te rodjena majka, ili tetka, ili starija sestra, informacijom da je i njoj isto tako bilo u pred-klimakteričnom periodu…Pred – štaaa?!?!?!

Ma neee, kakvi, neće se to meni desiti još…nemaju pooojma, ja sam u naponu snage…nego, ubi me palac na nozi, i ceo zglob me vrti, mora da je od onih japanki sa platformom, žalim se danas naaajboljoj drugarici uz kafu i ukraden trenutak dokolice, samo se ne sećam da sam izvila, uganula, udarila…ne dade mi da završim rečenicu: “Draga, a da popiješ diklofenak, možda je reuma“, lanu ona i ne trepnu…sa’rani me jednom rečju…streljala me k’o peto tri…Samo raširih svoje sanjive i ćorave očurde, obli me ’ladan predklimakterični znoj, onda nalete valung vrućine, izračunah u sebi godinu proizvodnje…i zanemeh…možda je reuma.

I tako…sad čekam kišu da mi lakne (ubi me zglob od sevanja) i g-dina moga da mi donese diklofenak (ukoliko bude mogao da korača od smeha izazvanog i samom pretpostavkom da, samo možda, eventualno i potpuno nepouzdano imam reumu) pa da posle toga nad istim izvršim eutanaziju…mada, žali se već x meseci da ga bole kolenca…da nije reuma?

A, da…adekvatan soundtrack: *Rambo Amadeus – Godine kurcu prolaze*

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *