Reči su moje blago…

(O umetnicima)

Kada vidiš prve pahulje poželiš nešto. Nikad se ta želja ne ostvaruje, lažu, da se razumermo, ali ja svake godine ipak poželim. I jutros sam.

Zato što je pahulja čarolija. Umetnost. Savršenstvo. Iz čistog poštovanja prema umetnosti koja se prozaično zove sneg.

prvi sneg

A pre nego sam i primetila sneg, leškareći u krevetu čuvenom po mojim svakojutarnjim kontemplacijama, planirala sam da se do’vatim Umetnika. Makar onih koji su prošli kroz moj život il’ su u njemu još uvek.

K’o jedan što izgleda zalutao u njega, i kad je video da svi nešto drže neka pera il’ četkice, il’ fotografske aparate, rešio i on da postane Umetnik (k’o da se to postaje) pa uzeo čekić. Kaže, pravi instalaciju. I instalirao mi tako po mozgu. Stalno. Kaže, «tebi su reči najdragocenije što imaš, meni je moj čekić». Destruktivac. Kad bi mu neko nesrećom dao olovku, il’ pisaću mašinu jurili bi ljudi da ga spale k’o oni što natisli na Ruždija. Da ne bude mnogo zabune, Ruždi je Umetnik. Al’ mi prevrće želudac. I ič nam se ne gadjaju, što bi Boško J. rek’o i živ ostao, «senzibiliteti». Uzgred, gadniju knjigu nego što je «Grimus» nisam pročitala. I neću. Nikad više.

Ima i onih koji su majstori u onom što rade, al’ klasičari brate. Zaspiš posle treće rečenice. Il’ treće priče. Čitaš i taaačno znaš šta ide sledeće. A opisi im dosadni k’o zvekir na vratima tetke Nikolasa Niklbija. A Nikolas je divan. Samo zvekir dosadan. A leeep…Il’ k’o neka epika brate. Sve ti se u ruke ne uzima, toliko unapred znaš da ćeš da se dosadjuješ. A pri tom ima onih koji vole klasiku, pa se vazda pitaš gde to baš tebi zapade kao obavezna lektira…i život prespavaš.

Obožavam Umetnike poput Bulgakova. Toliko mi lepo pokažu Đavola da bih se za njega udala sutra. I za Đavola i za Bulgakova. I jahala gola na metli iznad uspavanih Moskovskih krovova i gradjana smernih. I otišla u gulag zbog njega. I kao Margarita išla na bal kod satane. I nestrpljivo iščitavala svaku stranicu koju napiše govoreći da je u tom romanu moj život. Toliko mi maštovitosti treba, toliko mi prija.

Ali, naišao je jednom jedan kao Harms, i nikada više nikoga nisam pročitala sa toliko ushićenja. Niko više nije bio isti. Posle Harmsa nema više Umetnika za mene. Britko. Otrovno. Iskreno. Neočekivano. Bolno. Suštinski. Jezgrovito. Sirova emocija koja udara gde najmanje očekuješ. Neočekivana sila. Koja ponese kao talas. Podigne u nebo. Baci na zemlju. Krvariš, kolena koja bride i peku od snažnog prizemljenja, još uvek od ushićenja ošamućena kao od potresa mozga, a hoćeš još. Izubijana, ošamućena, ustreptala. I treba ti i tražiš još.

A Umetnik poput Harmsa je redak zver. I daje se na kašičicu.

Kratko. Efektno. Nezaboravno. Jedinstveno.

Poput pahulje.

I ako ikada budeš imala sreće, ali mnooogo više sreće nego što zaslužuješ, mislim se ja, pašće ti jednom na dlan i videćeš kako izgleda pre nego se otopi i nestane. Pre nego što ti pobegne.

24 thoughts on “Reči su moje blago…

  1. Harms mi jos nije bio u rukama, nesam citala, ali svima vama koji ste ga citali, a i ja videla neke delice, verujem.
    Nego `tela sam da recem da sam i ja Umetnik za sranja, nije ni to malo :mrgreen:
    I da zapevamo i pomislimo zelje, dok ih ima zivi smo-‘Kada padneeee prvi sneeeg, jaaaa upregnem konja dva…’
    Ja tako uvek kad vidim prve pahulje, zapevam ovu, pa kako bude..

  2. Slušaj Živka, svako ima svog Harmsa. Nisam ni ja mislila na onog što ga ćitam. :mrgreen:

    A da pevamo možemo. Kad ‘oćeš. 😆

  3. ja se secam jedne sobe prepune dima i kuvanih jaja u kojoj je jedna polica natrpana knjigama, a ispred svih njih stoje slucajevi kao the knjiga. to nekako ima veze i s umetnicima i s umetnikom. mada se ja u umetnost bas ne razumem. sto se tice snega, jutros sam izasla iz zgrade nadrndana i smrznuta i u tom trenutku je poceo da pada sneg. nasmesih se, pa nek’ ide zivot 🙂

  4. ja sam htela da budem Volandova domaćica na balu još od kad sam prvi put pipnula knjigu…

    a za Harmsa…ne mogu da opišem osećanje koje imam sada. Stvarno, osim nekog vrlo uskog kruga ljudi tu oko mene, nikad nisam čula da je neko uopšte čuo za njega.

    rispekt za tebe 😀

  5. Knjige delim na one koje volim da čitam i one koje ne volim i ne mogu, bez obzira ko ih je napisao. Opise od šest i po kilometara ne podnosim, pa i da ih smatraju najvećim svetskim umetničkim delom. Knjiga mora da me ponese i odnese, kao i bilo kakav drugi tekst.

    …a sneg…” vidi snega, jebo njega…” 😀

  6. Zelena, svako interpretira ovo na svoj način…u tome je valjda i draž pisanja, i draž čitanja. 🙂

    Dudo, nekog bih nasEkirala 😉

    magi…slučajevi 🙂
    sneg 😆

    Ivana, ima nas više nego što se čini 😉

    Čarolija, otopio se. 😯

    Mahlat, ne nerviraj me, ljubim ti dušu, 90% tvojih tekstova odblejim nemo i pravim se mrtva. :mrgreen:

  7. Povezao bih neke stvari sa fazama…
    Pa u jednoj fazi , secam se, mlogo sam voleo da citam klasike a jos vise da satima kopam po opisima svega onoga sto me nikada posle toga nije interesovalo…
    Sada sam u fazi da mogu da citam blogove i uzivam u njima, posebno u ovakvim postovima.
    Fala ti…
    A sad malo o tagovima: fascinacija, seks, zivot..
    Najbolje knjige se citaju u lezecem polozaju , u krevetu, bez uznemiravanja okoline.
    Sve sam rekao, a ako nekome nije nesto jasno, neka cita samo o ovom drugom tagu i nek uziva bez fascinacije i svega neceg lepog u zivotu …
    Uostalom, bez fascinacije nema ni ispunjene zelje kad se ugledaju prve pahulje. 😛

  8. Ali sto sam se slatko ismejao jednom twitu:
    -mnogo me nervira zenin mali lap top. Nije kao knjiga, pa da ga bacim na pod kad uletim ukrevet…
    Tako nekako, ali mi suze krenuse… Nisu ni knjige ko ranije, bem ti fascinacije 😛 :)))))

  9. Ja sam ovo procitala kao ljubavno pismo – pahulji, snegu, Umetniku, Prirodi, svojoj, probranoj..

    p.s. i ja sam bukvalno shvatila za Harmsa. (zbunjena)

    1. Ivana, pa pročitala si baš onako kako sam napisala. 🙂
      A to za Harmsa…pa…subjektivni doživljaj: za mene je on umetnik nad umetnicima. Pa se nadje tako još neko ko ga dobaci, pa se ja onda iznenadim. 😉

  10. Dragane, o, da, hvala na podsećanju. 🙂

    Šta svrstavam u klasiku po kriterijumima teksta koji napisah ili šta svrstavam u književnu klasiku?
    Kaži mi da ti kažem. 😉

  11. Mislio sam na recenicu:”Ima i onih koji su majstori u onom što rade, al’ klasičari brate. Zaspiš posle treće rečenice. Il’ treće priče. Čitaš i taaačno znaš šta ide sledeće.”
    Izjava me je podsetila na jedan Borhesov komentar koji mu nisam oprostio…

    1. Dragane, ta rečenica odnosila se na seks. Nadam se da ti tu niiišta nije nejasno. 😉
      A što se Borhesa tiče…sve bih mu oprostila. 😆

  12. Na sex,shaputalice?Onda je to nesto drugo.Sto se Borhesa tice….ne oprastam mu Dostojevskog!Sto se metle i gradjana smernih tice – slika opravdana ali sa djavolom?Mislim da se to Bulgakov inteligentno cerio Staljinu u lice…svaka mu cast!Vidi,u gulag se moze otici i zbog Raskoljnikova,i na takvom putu demon nema sta da trazi a kamoli da “milosrdno” poklanja vecnost i mir.Pazljivo biraj sta ces pozeleti jer to moze i da se dogodi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *