Bane sine, nismo ‘teli roze zidove, ni prljavo ni čisto, ‘teli smo ljubičanstvene. I što su nam stolovi šerpa plavi, aman brate? T-e-g-e-t! Teget. Kako šta fali? Kako isto? Ovo liči na prijemno za “Lazu”, bre! Kako? Dishromata? Važi. Ionako živim na brodu ludaka. I u ludom vremenu. Da rezimiramo:

Kamata na nedozvoljeni minus 158796%

Mamu žulja vilica.

Mače požvakalo badnjak.

Mene žulj’u ledja.

Bolove u ledjima leči muška ruka iz tudje kuće.

Lažu bre.

Nema plata.

Nema rešenje. Još.

Kažu čekaj.

Čekam.

Mokre noge i bljuzga.

Namćorisanje za fakin’ NG.

Ne radujem se po direktivi.

Molim jedno radovanje tačno u dva i petnaest.

Fala lepo.

E baš ga boli dupe.

Trauma godine: pijani Deda Mraz.

Sa sve čokanjčetom.

I u uniformi.

Opet nema plata.

A ja pevam.

Još da sviram.

K’o Neron.

Jaooo, što vam lep ofis! Jeste, k’o čekaonica. Zubarska. Je l’ ste Vi za vadjenje il’ samo za pregled? Skinite se do pola. ‘Ste poneli pasoš? Odma’ će doktor, čim otpuši lavabo. Ja ne mogu ništa da Vam pomognem, ja sam električar.

I srećan Vam praznik. A ‘ste išli negde na izlet? I kako bilo? Ja se uvek lepo provedem za 29. novembar. Izadjem malo na terasu i super.