Pozovi ME radi ubistva

Besni smo da više nema gde. Pištimo k’o čajnik. Ekspres lonac. Pred eksplozijom. Kolektivnom. Šta god da pitaš nekog, kako god nežno i pažljivo da se obratiš, šanse da se na tebe brecne i napljuje te su 50:50. Bilo ko: rodjena majka, sestra, partner, prijatelj, službenik sakriven iza nekog šaltera pred kojim se moraš poviti da mu, tako poklonjen, na onu magičnu rupu dovikneš (pod obavezno se prave gluvi) za koj moj si došao…ama svi. U razloge da ne zalazimo, odosmo u sociološke i fenomenološke studije. A i ovako i onako svi znamo šta nam je. Psuje nam se brate. Viče na sav glas. Urla do pucanja. Idemo tako šiznuti ulicom i pričamo sami sa sobom, svako svoju priču. Neko psuje, neko šapuće, neko peva … svako svoje ludilo nosi sa sobom i u sebi…dok ne pukne pa pobije pola ulice, ničim izazvano, kažu komšije, jer, kao i svaki masovni ubica, bio je miran čovek i svima se javljao kulturno, tiho, smireno…aha.

Znam ja, majke mi Milice. Pred svaku pomisao da postanem bombaš-samoubica, a nakon neke divne stvari koja me razduševi do imbecilnosti, poput genijalnih izjava milih nam i dragih političara, pa onda računa za utrošenu elektirčnu energiju koje razumem kao i svahili, računa za telefon, računa za udisanje vazduha, manitih poteza majke mi roditeljke i onog jadnika što rešio baš sa njom decu da radja, k’o da nije mogo malo da sačeka pa to sam fino da uradi, pa recimo kad me ispizdi mladji brat retard, skojevac, Cvetko, bilo ko, e, pred svaku dakle opšte destruktivnu pomisao ja sam mirna kao bonaca. Kao oko uragana Katrin. Kao epicentar zemljotresa. ’Ladna k’o ledeno doba od kog su pocrcali onako divni dinosaurusi Giša i Dragiša. Teška i nečujna kao vazduh pred oluju. I uvek se s osmehom javljam komšijama, što me najviše plaši.

Zato što znam, došla sam na ideju. Da ne bi postreljali komšiluk k’o peto tri, da ne bi kolima, bagerom, autobusom uletali u masu i bili na naslovnicama raznih dnevnih a i periodičnih izdanja, da ne bi izlazili u stručnim publikacijama posvećenim psihopatologiji, svima nama je potreban ventil.

Pošto, je l’, postoje razni S.O.S. telefoni, kako za žrtve nasilja, tako i za one što im treba ventil za izbacivanje viška seksualne energije, zašto, pobogu, ne bi postojao i S.O.S. telefon za izbacivanje nasilničkih i sumanutih ideja? Šta fali? Telefon za nasilnike. Pozovi taj-i-taj broj i ispsuj se za sve pare. Za svega xy dinara po minutu plus PDV.

Evo, ja ću da radim. Pa me zovite i opizdite sve do desetog kolena. Sam’ ću da vičem „Aha, u pravu si“, dok mi ovamo „taksimetar“ otkucava. Pa spojim lepo i korisno. Budem ti kriva i što nemaš pare za nova kola, i  što te vara žena, i što ti kasni plata il’ menstruacija, i što ga majmun nije izvadio na vreme pa sad imaš stomak do zuba a gazda te otpustio, i što te ostavila devojka zbog najbolje drugarice, ama za sve ja umem da budem kriva. Samo udri. Svima nam treba da povremeno nekog okrivimo za sva govna iz kojih nam samo nosevi vire. A ideja zlata vredna, i smanjuje automatski procenat kriminala, majke mi.

Izurlaš se i ne biješ i ubiješ nikog, istreseš sve buve za sve pare, a ja se em ispsujem s tobom zajedno, em zaradim. I svima lepo.

I ništa to na mene neće da utiče. K’o ni na one što dahću u slušalicu dok kuvaju ručak i mažu nokte. Jebi ga, biznis je biznis. Ima da psujem i da pevam.

Samo pozovi, pozovi kad te lepo molim, pa da ti ja…je l’. I van spiska.

31 thoughts on “Pozovi ME radi ubistva

  1. Čekaj da se raspitam koliko će ideja da me košta. U medjuvremenu mog’ ti dam svoj lični broj, pa zovi brate da psujemo tugedr zajedno. 😆

  2. Da ne progovaraš!

    Jebem li ti struju, telefon, benzin, uloške, dezodoranse, jaja A klase, jagode, sve do boga i natrag!

    Jebem li ti predsednika i domalog mu! Kuku i motiku! Sve na ovom svetu sem glupi da se ne namnože.

    I tajkune i Farmu i Seku Aleksić!

    Jebem li ti sve što mi sad ne pada na pamet datijebempostoputaružno!

    Hvala, draga 😀

  3. O’š ti i broj, za svaki slučaj, ako se nečeg još dosetiš a nisi pri kompu? 😆
    Nema naŠTA. 😆

  4. ‘El moze u 3 i 10 ujutru? Da nakupim jos malo pa da opletem?
    Sram te bre bilo, mene ovako umilnu i tihu navodis.

  5. Jeste, puni smo svega do na vrh nosa, vežbamo kako na uši da dišemo( jedan taman uvežbo pa crko-nije stigo da prenese dragoceno iskustvo), pa nas neka banalna stvar dovede do zagušenja ili pucanja kad nam se rezervoar prepuni ( a koliki je vala i kamile da nam pozavide, jer što umemo probleme da gomilamo i nosimo ona vode videla nije za ceo svoj pustinjski život)… Svako pronalazi neki svoj način, da ispusti iz sebe negativno ili da ga pretoči u kreativno ili obrne u profitabilno…pa kud puklo da puklo.A, kad pukne, nekom se u toj muci zalomi i ono dobro parče. Jbga

  6. Za Verkić uvek da bude besplatno (eto ja ću pokrijem troškove) al da snimiš kako ona psuje pa da se posle smejemo…pa ona ne ume da psuje, samo se folira 😀

  7. @zelena: nije bre, ta mi ideja čuči u draftu već nekoliko dana, ti i ja psujemo svakako. 😆

    @elektra: :treptreptrep: 😛 I što me ne pozva u 3:10? 😉

    @crnaperla: meni ovaj blog vrlo često služi kao taj ventil…iako bi, po logici stvari i po nekom profesionalnom opredeljenju, ovo ovde trebalo da bude novinarski blog. Ali nije, ma koliko ja to želela. Jer mi ovo parče treba za moje privatno JA. Pa baš tako kao što kažeš, kanališem ono negativno (mada često i pozitivno), pa kako bude.

    @marouk: znam da ne ume, probala sam da je naučim, tako i dodjoh do ideje za ovaj blog. 😆

    @Sanja: da je jebem baš, nije ni meni! 👿 😆

  8. “S namerom podjoh u veliki grad….”…..i sad mi nije zao !
    DIVNI ste svi od reda..prodje me zelja za psovanjem dok stigoh do praznog kvadratica gde uredno pise “ostavite odgovor”,jer saputanja 🙂 tvojih saptaca Shaputalice,doveli su me do suza… 😉
    Sad mi je lakse…

  9. @Čar: opleti, evo, i ja s tobom psujem.

    @elektra: ja priznala unapred, iako ne znam šta im je to, al’ još čekam definiciju od nekog upućenog. 😆

    @Jadranka: Neka ti je lakše, i dobro ti meni došla u kuću i medju šaptače. 🙂 Kafa, trešnje, sok? 🙂

  10. Ako, ako, ova linije je uvek aktivna. 😆
    Ček’ malo ja:
    da ti jebemvrućinu i isparavanje one kišurine, i kišu i leto i sunce i zimu, i klimu i ugalj i drva, i more tek u septembru, je l’ bre zna ova planeta da postoje 4 godišnja doba i prelazni periodi???
    Ako nastavi sa po 25 stepeni razlike da nas šokirava ima da pocrcamo. 😕

  11. @Exxx: i ja, besplatno i korisno, al’ mi sad ubi projekat, taman da ih navučem na ono: pozovite 041… 😆

  12. Odlična ideja, ali samo treba da se razradi malo. Ne mere to tako, ja ti opletem sve po spisku zbog toga što me, npr. komšija seksualno zlostavlja u liftu ili što me devojka vara sa šarplanincem kojeg je dobila od švalera za godišnjicu njenog prvog varanja mene sa njim ili zato što ne mogu da nađem posao, a ti ćutiš, ponavljaš jedno isto – “aha, da, jeste, tako je, kako da ne, naravno” i tako to. Onda čovek još više popizdi. Moraš i ti onda da se uneseš, da uzmeš učešća u raspravi, da odgovoriš primereno, u fazonu “mrš, pička ti materina, jebem ti familiju, jebo te otac ludi, crko dabogda, idiote jedan, dabogda te grom spalio”, ili tako tome slično. Da se klijent, pardon, pacijent, ražesti, da se udubi u raspravu, da se istrese kvalitetno.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *