Novac u rukama

Nedelja veče, ležim magareći kašalj peti dan, umirem od temperature, ali, puzim stoički do bankomata NLB banke da podignem pare sa Payoneer kartice, potpuno zanemarujući podatak da je vikend i da nešto neplanirano može da se desi a ekspozitura banke ne radi.
I naravno, Marfi se smeška pored mog levog ramena, ubacim karticu, ukucam sve što treba, bankomat se zahvali, vrati mi karticu, čuje se kako broji lovu, ja već pružila ruku…kad ono – moša! ‘Transakcija nije moguća u ovom trenutku.’ Nema priznanice, nema para, ničeg nema, sve je prekrio snijeg. Super. Trne mi desna ruka, lagano umirem, jer para ne, jer para nema, jer para nemanemanema…
Proveravam nalog na Payoneer-u, a crne slutnje me već obuzimaju, jer se većini freelencera koji su ikada imali posla sa ovim servisom i bankomatima već dešavao sličan problem.
Novac je, naravno, svima do sada refundiran, obično nakon dugih peripetija, prepiski i razgovora što sa nekom od banaka što sa korisničkom podrškom Payoneer servisa. Uglavnom se rok kretao od 7 do 90 dana, zavisi od banke…
Iako sam utrnula svesna sam da nešto moram da preduzmem, šaljem mail Payoneer podršci, odgovaraju veoma brzo – da kontaktiram banku čiji je bankomat, pa, ukoliko ne budu hteli da reše problem tako (a i to se dešavalo) da popunim formular, rešiće Master Card.
Dakle, sve je stvar dobre volje ljudi koji učestvuju u čitavom procesu i njihovog razumevanja procedura, a procedure same po sebi su  veoma jasne.
Naravno, to ne umanjuje paniku koja te ščepa u trenutku kad shvatiš da je tvoj minuli rad zarobljen u mašini…
I tako, potpuno svesna činjenice da nemam koga da tražim u korisničkom centru banke nedeljom uveče sednem i gledam u neki svoj posao na Fejsu, i odem do zvanične stranice banke, računam, nema veze, videće kolege sutra poruku pa će odgovoriti, lakše mi je ako im se izjadam odmah.
I šta se desi?
U deset sati uveče u nedelju javi mi se, uz osmeh i pozdrave, CM, administrator stranice banke. Da, u nedelju u deset uveče. I obeća da će pokušati da mi pomogne da problem rešimo brzo i bezbolno. Ne znam ni ko je, ni da li je muško, žensko, da li je iz agencije ili radi ‘iz kuće’ ili je freelancer, ne znam ništa osim da je za mene ta osoba, koja u ovom slučaju predstavlja banku, bila sinoć tu da me umiri a jutros da mi pomogne.
I evo, pokušava da reši problem.
Ne znam čak ni da li je u pitanju jedna ili više osoba, zaista, niti da li sam bila više oduševljena činjenicom da se (još) neko javlja vikendom uveče i odgovara na pitanja i primedbe kojih je, iskustvo me je naučilo, uvek puno i nisu uvek osnovane, ili što neko zaista pokušava da pomogne.
Ne znam čak ni kako će se ova priča i kada završiti, jer, provere su u toku.
Namerno pišem sada, jer se ovde ne radi samo o rešavanju problema, već o ljudima koji u tome učestvuju.
Ono što znam sigurno je da su me način i brzina reagovanja ljudi koji stoje iza ovog naloga oduševili, i da bih ovim i ovakvim osobama, samo zbog tog, ličnog, ljudskog pečata, poverila da mi vode stranicu čega god, bez da proveravam da li su ultra hiper mega produktivni, kreativni ili imaju ovakve i onakve rezultate…
Jer nekada je baš taj ljudski faktor, ta fina i tanana komunikacija sa recimo histeričnom Tamarom u napadu panike u nedelju uveče kada možda prosto ne morate to da radite ili je i vama tamo negde svega dosta, dok rešavate svoje lične probleme i dileme ili jednostavno želite da čitate knjigu, nekada je to baš onaj jezičak koji prevagne kada se vaga kome treba poveriti neki posao a tiče se, pre svega, komunikacije sa ljudima. Stvarnim ljudima sa stvarnim problemima.
Jer, ta osoba je, na društvenim mrežama, ogledalo brenda kog predstavlja. Meni se zbog tog ‘ogledala’ NLB banka svidela, to je prosto tako. Zbog te osobe koja ume da komunicira.
Ja bih, eto, baš ovakve ljude volela da zaposlim. Da mogu i da sam u prilici.
Bez obzira kada i kako ovaj problem bude rešen.
Samo to sam htela da vam kažem.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *