Ne želim da ti pišem o ljubavi.

Izlizano je.

Pisaću ti o tome kako, dvadeset devetog novembra dve hiljade devete godine u dva i dvadeset devet, špaliri noćnih svetiljki koje vidim sa porozora svoje sobe dok palim cigaretu i duboko udišem hladan jesenji vazduh izgledaju kao drvoredi okićeni za Božić u nekom čudnom, dalekom gradu.

Kako se u daljini, kroz maglovitu noć, čuje neki autobus koji niotkuda vozi nizagde.

Kako mokrom ulicom hitro i veselo promiče mladić u jakni sa kapuljačom koja se natapa sitnom, bockavom novembarskom kišom, i sam natopljen mirisima neke devojke zbog kojih ne oseća ni kišu, ni vetar, ni hladnoću…

Pisaću ti o naprslom ćošku na zidu moje u narandžasto okrečene sobe u koji gledam dok ne utonem u san pokrivena svojim devojačkim ćebetom za koje već evo toliko godina ne mogu da odgonetnem da li je belo sa plavim ševarom i ždralovima ili plavo sa belim…podjednako su mu lepa oba lica.

O tome kako u mojoj sobi nikad nije mrak. Od onih drvoreda bandera, znaš?

I nikada tišina. Od momaka i devojaka koji prolaze, od autobusa i automobila, od muzike koja dopire iz neke daljine, od…od mojih misli koje prave gužvu i galamu. Znaš?

Pa da.

Naravno da znaš.

A, zaboravih: pisaću ti i o perjanom jastuku koji je napravila moja baka i koji kradem sestri kad god nije tu a ja sam tamo, u svojoj sobi, i kako imam isti takav svoj, i kako bez njega ne mogu da zaspim. Nikako. Jer na njemu spavam kao na oblaku.

Pisaću ti i o tome kako povremeno imam osećaj da tonem, pa onda samu sebe ščepam za kosu i podižem glavu iznad…svega…da se ne udavim. I uspeva, kad tako spasiš samog sebe s vremena na vreme.

I o tome kako mi, dok tonem u san, prolaze glavom melodije davno zaboravljenih pesama drevnih, nestalih naroda o lutanju i traganju…o životu i smrti…o čežnji i sreći…pesama tako tužnih da bole i tako bolnih da se od njih razdvaja duša…i putuje…i luta…i traga…

I o tome kako, kad osvane dan, više ne pamtim njihovu melodiju, već samo tugu, čežnju, nemir…

Sva sreća po mene da su zaboravljene…ili nije?

Pisaću ti jednom o svemu tome.

Kad poželiš da pročitaš.

Tagged as: