Najlepša mama na svetu?

Za ovu je priču vitalan podatak: moja Mama živi u Skoro pa u centru Grada. Dobro, i Tata, ali je on jedan pitom i miran lik, samim tim potpuno nepodesan za blog-obradu ove vrste. E, pošto Mama nije htela da plati Onim Lopovima koji su pre dvadesetak godina razvodili telefonske linije po našoj ulici, a One Budale, sve do jedne iz komšiluka, su platile, Mama je tako živela na marginama savremene komunikacije, i sad, gledajući s ove istorijske distance, ja sam Onim Lopovima jako zahvalna što su joj tražili pare, a i njoj što je bila, kako uvek u prigodnim situacijama ističe, Pametna i Ponosna. Naravno da u Skoro pa Centru Grada nikada iza toga više nije bilo slobodne linije. Skoro nikada.
A onda je stigla naprava zvana Mobilni Telefon, i moj je život polako počeo da se komplikuje. Doduše, neznatno, pošto su impulsi bili skupi, mada mnogo manje nego što sam ja to Mamu ubedjivala. Mislim da sam na tadašnju cenu, u svojim objašnjenjima Mami, iz očaja zaračunavala nekih 3698 % PDV-a.
To je nije sprečavalo da me minimum tri puta dnevno zove i nešto mi Važno ispriča, kao na primer da je Pedja D Boj vadio šta god mu ono visilo u Onome….Za slučaj da se ne javim na moblini jer sam u gužvi ili na sastanku, ili u klozetu, Mama zove sve dok se radnja ne završi. I dok Ona ne kaže šta je imala. Amin. Ako joj odbijem poziv, kao što sam jednom moooorala da uradim, ona zove, pogadjate, ponovo. Nema veze što joj opet odbijem poziv. I iz trećeg puta sam pomislila da je nešto urgentno, na primer, da je Pedja D Boj dobio infarkt u sred vadjenja. Javim se ja u panici: “Je l’ infarkt, mama?” A mama će: “A ako zovem sa mobilnog tetku, je l’ okrećem 011?”
I bio je infarkt. Moj. Jebe se njoj u kakvoj sam ja panici. Važno je da se posao završi, jelte. I tako….
Zašto sve ovo pišem?
Pa, zato što mi je Mama doakala. Platila je konačno Onim Lopovima, zgazila na svoj Ponos, pljunula na Pamet, i upravo spustila slušalicu, posle n-tog razgovora sa mojom personom koja joj služi kao služba 988, podsetnik, organiser, Centar za Obaveštavanje i Uzbunjivanje, radio Mileva
(koji broj beše…u koliko sam sati ono pila lek…kakav to udes bio…kad je penzija…) I to sve za dž….zna ona pošto je impuls…
….Jebem ti dan kad je moja Majka dobila fiksni telefon! Sutra idem da platim i ja Onim Lopovima da joj iz mesta oduzmu liniju! Odma’!

Decije pesme- Najl…

24 thoughts on “Najlepša mama na svetu?

  1. Koliko god da si me nasmejala, toliko si me bacila u razmišljanje i podsećanje. . . Iako je moja mama najčešće “fina i pitoma”, ima i ona svojih bisera. Primer: na fakultetu sam, ona ZNA da imam pismeni ispit, ali pola sata osećam kako mi vibrira telefon u tašni, pored mene na stolici. Panično profesoru predajem maltene ne dovršen rad, izlećem napolje, 10 -tak propuštenih poziva, zovem je misleći da je 100% neko ili umro ili završio u bolnici…. da bi mi draga mama rekla “Jel možeš usput da kupiš hleb? Meni je komšinica na kafi, pa me mrzi da idem do prodavnice.” :S
    Šta reći?. . . 😀

  2. A ne zaplakati? 😀
    A šta ti misliš, zašto sam ja počela da pišem, mučena?
    Ovako je opletem po tastaturi, pa posle deset minuta duuubokog disanja i mantre: “neću u zatvor zbog ubistva, neću u zatvor zbog ubistva”, ja fino, pitomo i krotko nastavljam da udovoljavam 😀 U stvari, nije ona tako loša, samo me izludi povremeno, majke valjda tome služe kad odrastemo 🙂

  3. Vidi. Vakoc.
    Samo nek ona prede. I dosađuje.
    I neka ti je.
    Take kake je.
    Naopake.
    Da ti ja velim.
    Jeste da sam sad ja ona patična…al imam razloga za to…te značiće ti posle, jednom, svako to pitanje i koliko je sati, i kad je penzija…i to puta sto. I pitaćeš, a jel ima još.
    Dobre su mame.
    Čak i take :))

  4. et: zato je i trpim, naopaku 🙂 Pa, si čula pesmu? 😉
    wtf: sve više su kao deca…e, tu me već ‘vata tuga.

  5. Moja ni do dana današnjeg nije platila onim lopovima, pa još nema fiksni. Zato je sad prešla da živi sa mnom, pa ako kasnim 15 minuta sa posla, eto je kako panično zove na mobilni. Neka njih, što kaže et, samo da su tu. Sve više i više deca…

  6. *Teta Jelo, djoraćemo se s’ pesmice 😉
    *Suske: ma neka je, verovatno bi mi jako falilo da nema tih situacija 🙂
    *Naivna: nit’ sam dete, nit’ je strašno doživljavam, nit’ patim. Ovo je šaljiv tekst. Sa malo zbilje. I mnogo ljubavi. 🙂
    *Spes: aaauuuu 😀 Mada ponekad poželim da ponovo žive sa mnom…lakše bi mi bilo, manje bih brinula.

  7. Ah, te mame. Moja nema obicaj da zove i da stalno trazi online podrsku ali zato ako se ne javim u striktno “uobicajeno” vreme, tipa, 10h, pa oko 19 pa jos jednom oko 22, to onda gori…i ko zna gde gori i ja znam da ona u roku od par minuta pomisli sve najgore: ko zna kome se sta ne daj Boze desilo, ali mora da se desilo kad se ne javaljam….
    No, ne znam kako bih da nemam ta uobijcajena vremena za isvestavanje…Pa neka ih :-))

  8. *alea: pita, a pita ako čuje glasove sa strane i “Ko ti je to tu?”…pita svašta 😀
    *pu: baražna vatra, znači 😀

  9. u mojoj “amiskoj” familiji…mnogoljudnoj znaci,mora da se izvrsi dnevni presek dogadjanja:ko je kad i od cega,zasto,ma ajde,stvarno,ma sta mi prisac…..i tako….sublimiranje rezultata mi se referise 5 puta na dan kao da sam luda bez te porodicne statistike…..al dobro moji su bre i treba ih donekle razumete…da je naporno je naporno…..al ono da da, da ,hm,hm,i,i i e moram cas da zavrsim nesto pa te zovem pomaze donekle….

  10. *Moo: šta god da bude pisao, nadam se da će biti na blogu, da mogu da čitam kad te ogovara 😀 – ne brini, sigurna sam da će to biti karikiranje puno ljubavi, k’o i ovo moje 😀
    *Zlatice: a kad te ono oteli Čečeni? 😀
    *Deda: pa neka ih, važno je da zovu.
    *Naivna: sori, mislila sam da se vidi iz teksta, neću više da te štrecam. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *