Imamo mi tu jednu komšinicu Cicu. I njeno božansko levitiranje nad nama, običnim smrdljivim, grešnim smrtnicima, počelo je kad je ona od opasnice i opajdare postala Supruga i Majka.

Kako to gordo zvuči.

Cica je profesionalna Supruga i Majka.

To podrazumeva da se mi, amaterke, dovukljamo s posla i porasipamo po kućama da sredimo brloge, izurlamo na mladunce, pa ih izmazimo, pa izurlamo opet. Onda sve to na’ranimo i pustimo k’o mačiće u dvorišta da se igraju i skinu nam se s grbače makar pola sata, a za to vreme nešto rešimo da uradimo za sebe, i jebem li ga kako, al’ večito nas muževi zateknu il’ da telefoniramo, il’ da pijemo kafu, il’ da blogujemo, il’ da doživljavamo blaže nervne slomove ako ne stignemo da uradimo ništa od toga. I njima il’ smešno il’ ih nervira, al’ im uglavnom nije žao, nema šta tu da se priča. Nas ne vidjaju da radimo, osim vikendom, pošteno onako.

E, a Cica ustaje iz kreveta oko podneva jer noću bdi nad snom svojih najbližih. Decu već iskaširala na sprat kod sopstvene mame, koja joj je u medjutim spremila ručak, prostrla veš, pospremila kuću. Kud sve uradila, može malo decu da prošeta, dabome, dok Cica ne popije kaficu posle naporne noći. Onda lista kataloge il’ gleda serije. Ona ne čita. Mame i Supruge nemaju vremena za te gluposti. Ona samo gleda. I trepće. I očekuje adekvatnu nadoknadu za svoju “muku”. Il’ orden makar.

Oko pola četiri, deca su u školi a Cica vrši pripreme za doček muža. Profesionalno, uvežbanim pokretima vezuje džemper oko krsta, čalmu oko čela, zadene magičnu krpu za pojas od farmeNki i kreće da zaviruje po ćoškovima. Tako je zatekne muž, koji se sažali nad njenom teškom sudbinom, a ona, upućujući mu pogled ranjene srne, priča kako su deca ne-mo-gu-ća! i kako je uuužasno boli glava, i pita ga hoće li i on da ruča, da mu postavi pa da se malo spusti, dušu svoju napaćenu da odmori…i sve tako nešto tužno, i kamen bi zaplakao.

A on naravno da neće da je muči, postavi sam, ruča, pospremi, opere sudove, ode u nabavku i sve pufće usput kako mu žena crče mučeći se…jadna, a nije stoka k’o mi neke da ide da radi i da je baš briga je l’ joj ulica odgaja decu i kad će ručak da stigne, i ne zeva samo po kompjuteru i u knjižurde, nego je prava Supruga i Majka i stvaaaarno je zaslužila bolje da živi.

I reši tako on da se otisne daleko, čak na drugi kontinenAt, da svojoj Cici obezbedi sve što zaslužuje. Jer njen profesionalizam treba adekvatno da se plati. Mi što ošljarimo tako ozbiljan pos’o ima da ga radimo džabe. Njegova Cica neće vala! Pa nek košta šta košta.

Za ovu priču je još jako važno da sam Cicu upoznala igrom slučaja, još u vreme dok nije bila Blažena Deva, nego opajdara koja se zabavljala sa sadašnjim mužem, tadašnjim drugom supruga mi mog blesavog.

Zašto je moj blesav videće se u nastavku. A zašto je njen muž ljubomoran u neverovatnim razmerama to ne može da se utvrdi ni najsavremenijim naučnim metodama, časna reč.

Pa sam ja pomislila da Cica sigurno ima zlatnu ribicu. Života mi. Onoliko ja mog ne bi čuvala ni da kenja zlatne poluge. Al’ dobro, ima nas raznih. Kad sam ukapirala da je ljubomoran i na mog muža, e onda sam vrisnula od smeja. Sigurno joj je zlatna, moj ne pipa ništa što nema dva’esčetvorokaratnu pozlatu makar.

Elem, kao što već svi znamo, Majci i Supruzi  je korišćenje računara gubljenje vremena. Ne zato što ne zna da ga koristi, ma naučila bi samo kad bi ‘tela, nego nema se kad brate. Ona da se zaposli?! Kad još i na nekom drugom mestu da rmbači, malo li joj puca kičma?!

Aha. Majke mi. Ako lažem neka me odma’ pregazi tramvaj.

I čim se gos’n Cicin Muž otisnuo u daljine, Cica se zaposlila. D’ubije dosadu dok muž nije tu, kaže. Al’ nevoljno, čisto da ne poludi sama kod kuće.

Onda počela da uključuje kompjuter. Da se dopisuje s mužOm.

I pošto se svi s nekim dopisujemo, moj muž sa svojim bratom koji je po Amerikama najčešće, ja s najboljim drugom koji iz Vankuvera neće na Skajp pa da ga dereš, osim kad baaaš natisnemo, kaže mora decu da češlja i svi zube da peru ko na slavu da idu, lakše mu preko fb da okači slike, video, četuje, poručuje i ostalo, svima od jedared, i to krmeljiv, ni da se kupa ne mora. Ono jes’ tačno. Tamo mo’š šta ‘oćeš.

I kako ono ide stvaranje sveta: I Cica otvori fb nalog…

Dok je Muž bio ovde, njena čednost je bila branjena svim mogućim sredstvima: ubilačkim pogledima upućenim svemu muškom što gamiže po svetu, i komšijskom keru more, svi bi njegovu zlatnu Cicu da obeščaste, mamicuim…zatim tu je i zabrana ulaska muške čeljadi iznad deset leta u kuću kad on nije tu, nemo’ da bi mu Cicu neko napastvov’o…ja sam tad već počela na muža mojega da se opasno ljutim što se on nije setio da zabrani tako nešto nego kod mene utrčava ko kako ‘oće na kafu, ko da sam ja najgora…a šta ako me neko obeščasti?!

Il’ da makar nekog pogledao popreko, da me pitao što kasnim tri ipo minuta s posla il’ za koga se šminkam…ništa! A onaj Cicin?! Eeee, to je baja bato! Tako se voli žena!

Moj muž nikad ne bi mog’o da bude moj muž ni u najludjim snovima da nije malo blesav. To vam valjda jasno. I ima podjednako uvrnut smisao za humor. Koji je u ovom slučaju podrazumevao da maltretira Muža Cicinog a druga svojega do besvesti. Što i nije bilo tako teško, dosta bilo da namigne Svetoj Supruzi i Majci da ovaj proključa.

A kad je video fb nalog!!! Sreći njegovoj nije bilo kraja. Žao mi bilo što kameru nemam da zabeležim onaj djavolesni osmeh karakterističan za smišljače podlosti.

Cica turila najlepšu sliku na profil. Od pre dva’es godina. Moja budala joj ostavlja blago bezobrazne poruke svakog dana i urliče od smeha zamišljajući kako onaj bespomoćno deset sati dnevno proverava Cicu s kim se druži po internetu i mučenik pišti kao prekookeanski parobrod il’ eventualno skače u vodu da u Tarzan stilu prepliva deset ‘iljada kilometara i spasi čast svoje Džejn. E, baš da vidim kako misli sad da kontroliše situaciju! I za pojas nevinosti može kalauz da se nađe.

I da se razumemo, na brljotine moga muža blesavoga komšinica Cica, nimalo naivno odgovara, al’ na privatno, direk’s u inbox. Mora da sačuva imidž profesionalca.

 

Nemam pojma što vam pričah o Cici, htela sam u stvari da ispričam nešto o tome kako internet zbližava ljude a ne otuđuje ih, al’ me povukla misao…a kad malo bolje razmislim, ima veze, ima…moj muž i Cica nikad bliži nisu bili, a samo nas jedna ulica deli. :mrgreen: