Ključ za trostruku bravu koja nema šta da čuva zaškripao je u ulaznim vratima. Kaja je došla kući. Kako ta rečenica zvuči divno i konačno:
Kaja je došla kući.
Šta to, dođavola, uopšte znači?
Znači da je Kaja prošla kroz golootočki špalir pogleda babetina iz komšiluka koje vole da zaviruju u kesu i čija se vrata oglašavaju tihim “škriiiip” kad Kaja dovuče pijanu guzicu, na primer, u četiri ujutru ili je neko doveze autom u četiri popodne, i to na primer.
Nakon inspekcijskog bapskog špalira koji je nekad boleo do kurca, a sad je za njega boli kurac, Kaja je preskočila kapiju, onako fore radi, sa štiklama, tašnicom i svim ostalim, i da, došla kući. Unutra je bilo ledeno, naravno. K’o u jebenoj grobnici, pomislila je i stresla se.
Klimu nadrkala na dva’es osam. Bacila pogled na korpu za mačke u kojoj već dva dana nije bilo nikog. Ni jebenu mačku ne umeš da sačuvaš, glupačo, opet je pomislila, pošto je kuća bila prazna, pa nije imala sa kim da razgovara.
U razgovorima sa sobom Kaja je jako često koristila reč jebeno, valjda zato što je ona najbolje oslikavala sve što se poslednjih godina dešavalo u njenom životu. Ili možda bez razloga. Svejedno. Dopadalo joj se da je koristi. Korak sam bliže hrabrosti, osećala je, kad god upotrebim J reč. Mada, ko me pa čuje u praznoj kući. A i ne pričam čak ni naglas. Psuješ u sebi, Kajo, jebeni kretenu!
Tako, vodeći više nego zanimljiv razgovor sa sopstvenom personom, odvukla se do kuhinje, svlačeći se usput. Jednom nogom, majmunskim pokretima, svlačila je sa druge nogavicu pantalona i čarape istovremeno. Stavljala je kafu, vadila led iz one posude u zamrzivaču u kojoj se jebene kockice lepe i nikako neće lepo da ispadnu, i sipala ga u onu čašu, skidajući uvežbano jednom rukom sako i košulju. Dohvatila je iz vitrine flašu Grantsa. Ide lepo uz indijski orah i kafu. Nasula je i kiselu.
Jebeš viski bez ledene kisele vode. Skoč end soda, pliz.
Odšetala je sa čašom u ruci i u gaćama do spavaće sobe da pronađe nešto za po kući dok joj ne uzavri voda za kafu. Volela je da šeta tako po kući, zaviruje po ćoškovima kao mačka, k’o da će u njima pronaći nešto novo, čega jutros, dok se spremala za posao, nije bilo. Volela je, u stvari, da bude sama.
Jaku kafu, bez šećera, sipala je, sasvim polako, u ogromnu šolju bež boje za toplu čokoladu, na kojoj je, o ironije, pisalo SWEET HOME***for the pure and simple living.
Baš to joj je oduvek i trebalo. Pjur end simpl livin’.
Sela je za računar, otvorila folder Kad sam govno, pustila U have killed me, stavila slušalice i zapalila cigaretu. Gutljaj kafe, pa kisele vode, zatim rezak ukus viskija. Opustila se. Prepustila. Nasmešila.

Kaja je konačno došla kući.