Kad pukneš u petak oko dva i deset….

– Da ne ubiješ nekog iz odma’ i momentalno pokupiš džopke i s posla kreneš ranije uz čuvenu repliku Anice Dobre: «Ja sad idem, a vi se svi jebite. Vodite ljubav a ne rat.»
– Sve telefone turiš na sajlent
– Dođeš kući i proglasiš moratorijum na verbalnu komunikaciju i zauzmeš teritoriju kupatila i dnevne sobe, a pretsoblje proglasiš pograničnom zonom. Kuhinja spada u bescarinsku, zbog mačora
– Tuširaš se dok ne istrošiš bojler od najviše litara, onaj ogroVni, nemam pojma kol’ko ima, mrzi me da mu tražim gde piše zapremina, i pri tom se dereš iz sve snage «Smooouuk on d voootr, a fajr in d skaj!» i glumiš onaj deo s gitarom, obavezno.
– Posle šetaš u gaćama po zaposednutoj teritoriji i pet minuta ne radiš ništa, ne misliš ni o čemu, najmanje o temi «kako se uopšte nadjoh u ovolikim govnima koji kurac»
-Ako zvoni fiksni, gledaš duuugo u identifikaciju poziva, umiriš se i paziš da te onaj koji zove ne provali da si kući
-Normalno te ne provali jer ćutiš i ne javljaš se
-Uključiš neki rashladni uređaj, da rashladiš sebe i neko piće
-Pustiš muziku jako, al’ onu što tebe smiruje a sve ostale nervira – kod men’ tome služi plej lista adekvatnog naziva «Kad sam govno»
-Čitaš bilo šta što je pis’o Karl Sagan. Il’ uzmeš Umeće ratovanja. Zavisi da l’ oćeš poslen d’ubivaš il’ da se uključiš u zajednicu kao funkcionalno nedodirljivo biće kome se jebe za sve
– Ako bi te neko i pit’o nešto lepo mu prijateljski kažeš: «M’rš u kurac».
– Gledaš Dr Hous-a. Obavezno. Razvija smisao za humor
-Zaspiš na pola epizode
– Probudiš se svadljiv i namćorast k’o Hausov blizanac brat
– Piješ kafu posle samo uz nekog ko poseduje manual instructions i ogrovnu količinu ljubavi i razumevanja za tebe, jer bi te svako drugi oterao u kurac krasni, skota svadljivog namćorastog
– Opet zaspiš i u subotu se probudiš ništa bolji, al’ si srećan što nisi izaš’o juče na ulicu i zaleteo se u prolaznike k’o onaj Japanac, pa da novine posle pišu kako si bio fin i miran i ljubazan, prema izjavama komšija, i svima si se kulturno javljao, i uopšte im nije jasno šta ti je kvrcnulo pa pobi toliki narod (pri tom vizuelizuješ komšiju od preko puta, deda-Isajla, koji te mnogo nervira iz više objektivnih razloga a najviše što je đubre i govno od čoveka, kako se njegovim rodjenim kamiJonom zalećeš u njega i gaziš ga, i tako više puta, malo napred, mal’ u rikverc)
– I ništa…to ti bude dovoljno, uz činjenicu da ćeš ovu subotu provesti u pidžami, i nećeš uključivati ton na mobilnim telefonima, i jer si srećan što imaš identifikaciju poziva i što ćeš da se javljaš samo onome kome ‘oćeš i što si naš’o super programčić za pušćanje muzike (foobar – genijalan je i ne maši), naduješ ovu damu sa tvoje liste do daske i opušteno uživaš u još jednom danu u kome su blagosloveni neznanjem svi oni koji su za dlaku izbegli da poginu na ma’. Od tvoje ruke.

 

 

Tagged as: