Jaooo, pa ti si baaaaš dobraaa…aha, važi!

Jebem ti kišu kad me tera da razmišljam. A kad ja razmišljam to boli.

Izvuče me jutros oko deset Gruja iz kreveta svojim nežnim mjaukanjem k’o da je ras’o u džungli a jok u mojoj sobi, mrmlja nešto kako gladan. Dado’ mu da ždere i rasanjivih se, a planirala sam kad sam čula kako dobuje kiša u ritmu tam-tama da spavam najmanje do podne. Dok sam ja stavila kafu glavato čudovište je otišlo nazad u spavaću sobu i leglo na moje mesto. Pa da. I meni ne preostade ništa drugo nego da se oteturam do čapraz divana u pijami udarajući usput u sav nameštaj koji imam, kao šlogirana kokoška, i uključim komp da čitam novine uz kafu, k’o svaki normalan čovek.

E, da bih ostala normalna, ja više neću da čitam „normalne“ novine, svečano se obavezujem. Dosta mi je pedofila, narko dilera, lopina i katastrofa. Prelazim na wc izdanja, ona gde ti preporučuju naj poze u seksu, recepise za slano i slatko i objašnjavaju koja se i zašto ugojila, nabacila celulit, novog dečka il’ nove gaće. Manje bi me bolela glava. Bolje da me boli dupe.

Ovako od jutra osećam kako mi pulsira ona žila na slepom oku, i samo me badava boli ovo malo mozga što sam stisla, časti mi. Brinem k’o da mogu sve probleme da rešim i pufćem i sikćem i sama sa sobom pričam k’o moja baba Vera, opet.

I tako počnem da razmišljam.

Ja sam bre dobar čovek. A tak’e treba jebati da se razmnožavaju.

Boli me tudja muka. Pa ne umem da me boli malo i dozirano, ono: boli pet minuta pa nastaviš dalje da se zajebavaš, nego boli pa ne umem ni da dišem ni da živim dalje dok se muka ne završi. Pa sam uvek pri ruci. Svakom. I nije mi teško, svega mi, kad znam da će nekome moja briga pomoći…teško mi pada kad vidim da me, svesno ili nesvesno, iskoriste. I kad treba i kad ne treba. Valjda misle nem’ decu, nem’ obaveze, jebeš muža, k’o da je on porodica, ko te jebe Šapke što si ti preosetljiva kad deluješ tvrda k’o stena, šta nas briga i što bi ti društveni život da imaš…nema bre! Ima da pomogneš jer si besposlena, i to ima da pomažeš 24/7. Dok ne crkneš i dušu ispustiš. A ja pomažem i ispuštam dušu. I to onde gde pomoći nema. Oslone se na mene k’o na direk i teraj Lenka. Svi izmaknu guzice jer imaju obaveza, a ti Šapke izigravaj budalu. I kad stvarno treba, i kad je bespotrebno. A boli me i duša i srce i mozak i sve, al’ guram ja i pomažem…ko da tudju dušu mučim, a jok svoju…

I kad je na pola mog ispuštanja duše svoju dušu stvarno ispustio jedan ovakav k’o ja, budala nesvezana, vid’la Šapke kol’ko ima sati. Minut do dvanaest. Krajnje je vreme. O’š da crkneš? E, nećeš ribo.

Ima da se sabereš, pokupuš i prodišeš. I da budeš dobro. Z’inat. I na sebe da paziš sama, pošto te niko drugi ne jebava. Pomažem ja i dalje, al’ izvučem se tu i tamo.

I izvadim se ja sinoć tako da moram nešto časkom do grada, samo tetki lek da odnesem, pa odem u šetnju s drugaricama i na točeni Hajneken. I na blesavljenje. I laknu mi. Danas imam neke neodložne obaveze isto tako. Jebi ga. Moram, il’ da skrenem.

A grizla me malo savest. Ali se desi šta se desi, i sednem ja tako na kanabe onu noć kad je otiš’o Maki i razmišljam, odradim jednu introspekciju, kraći psihoanalitičarski kroki sebe same, i ovim putem svima dajem na znanje, a pre svega sebi:

nisam savršena.

Časna reč.

To vam se samo učinilo.

I neću više da budem bre. Taj bio svima dobar osim sebi i puk’o. Ja ne dam. Pa tako razmišljam da l’ moram u kurac vazda svet da spasavam? Nisam ja Brus Vilis bre. Nije mi u opisu radnog mesta da budem svetica. Jesam dobra, al’ nigde ne piše da moram da budem i najbolja. Mogla bih malo da mislim na sebe, odnosno da bidnem sebična, je l’. Nije to zločin. Tačka.

I osvane jutro, ja sedim i slušam muziku i pijem čaj. Skojevac izlazi bunovan i gleda me. Skuvala čaj i njemu. Mirna kao more kad je bonaca. Dan pre toga bila sam na ivici nervnog sloma, pa on poče da me zagleda.

I pita me: “A što si ti toliko mirna?“

„Zato što sam dobro. Baaaš dobro.“

Zagledao me tako čitavog dana i reče uveče da vidi da sam dobro, samo mu nije jasno kako sam uspela da se opravim za noć.

Ja lepo kažem, kako Švarceneger u „Total recall“ sam sebe popravlja, tako nekako sam i ja. UzNela šrafciger, gurnula ga tamo gde bi trebalo po logici stvari da mi bude mozak, al’ nije, i opravila sam se. Iz čančeta sipala malo mozga i to je to. Nije teško, majke mi Milice. Samo dok ti dodje iz dupeta u glavu.

A od mog dupeta do glave duuuugaaačak je put.

I tako je Šapke rešila da ne bude više najbolji djak, nego da se provlači sa prelaznom ocenom.

Ni to nije loše. Naprotiv, baš mi leglo.

Mnogo je veliko opterećenje kad ’oćeš da budeš svima dobar, časna reč. Pa ko ne veruje nek proveri.

25 thoughts on “Jaooo, pa ti si baaaaš dobraaa…aha, važi!

  1. Ovo za novine se slazem, jebem ti kad mi dan pocne sa ubistvima, poskupljeninjima, pre neki dan sa Mirom Markovic iz Rusije…pa mi se digne pritisak..idem i ja da citam aspirine, velikog brata, celulite i ostale picke materine.
    Za ovo drugo se nadam da ce tako da bidne, mislim…i mene trce tako, pa se ja tresem, ne spijem, a situacije se rese uvek, bili ili ne bili tu. Samo treba sebe uveriti da mogu bez nas…
    Zove me sinoc drugarica, nismo se cule mesec dana sigurno, rodjendan mi je sms-om cestitala, i kao prica o poslu, kurcu palcu i…znas, htela sam u petak da izadjem mozes li da dodjes da spavas kod mene da mi cuvas cerku…btw mala ima 15 godina, nije dete jbt! Nisam ocekivala, nisam se snasla, nesto sam izmuvala i kao da se cujemo veceras da joj definitivno kazem. Popizdela sam! Ja kao nemam obaveze, nemam nista i ajd cuvaj nazovi dete…ranije sam isla, a veceras da ne uvredim, a mozda i uvredim i ja idem tetki da kupim lek.

  2. Ma ne dam niko da me jebe, a da to primetim tek posle. Ako me ko guzi ima da uživam ili ništa od seksa. Ja sam ćurka koja se sama nudi, jer eto takva sam. Ma ne dam bre.

  3. Odavno sam prestala čitati novine i hvala Bogu na internetu čitam ono što hoću, što mi se ne svidja ja preskočim.
    A za pomoć, ja to ovako kažem: – dok me traže znači živa sam: Doduše znam im ponekad reći – i jebi se sad me baš zajebavaš, al’ opet odradim sve što traže od mene. 🙂

  4. Muka mi je od sebičnih koji su me cimali za svaku sitnicu, a ako bih se kad izvukla stidila sam se što jesam i proglašavala sebe sebičnom.
    A onda
    uzela domestos i oribala sve. Postavila sve na svoje mjesto. Izabrala sama.
    Nisam dobra. Nisam rame za plakanje. Nisam 24/7. Nisam dostupna. Nisam mobilna. Nisam psihotarapeut.
    Nisam ništa osim za one koji po mojim aršinima to zaslužuju. Za njih ginem. A malo ih je.
    I osjećam se odlično.

    Iš bre bona svim smaračima.
    Domestos samo. I udri

  5. Našla sam šrafciger, i sad premeravam gde da ga ubodem da ne omanem, ako se opet zajebem ko prošli put, jebaće me i ostali, k’o do sad.
    Sad sam u procesu deaktivacije. Ostavljam samo one osnovne funkcije za: posao, decu, muža, sranje – ne po dvorištu, parkiranje di treba, čišćenje, kuvanje i pranje, a peglanje ostavljam boljima od sebe .. i tako redom … i tome slično …

    Nema mesta za druge, ne sad – biće posle reseta … 🙁

    I mnogo mi žao što te sve razumem … 😥

  6. 6 najbolja ocena na fakultetu! ‘Oćete za više koleginice? Nikako, piši šes’. Posle će me gledaju kao da znam, pa će mi traže skripte, ‘vo-no… Ovako samo mislili da sam teška budala i da nikad ništa neće od tebe bude. A ti onda diplomiraš pre svih njih 😀
    …baj d vej, mnogo sam ponosna na ovu metaforu 😛

  7. dobro, sto ja svaki put moram da ukucavam iznova ovo name i email i tako to???? sad ne znam sta sam htela, ali sto posto bilo mnogo pametno, u to nemoj da sumnjas. meni tako rekla jedna sto je vodim na platnom spisku k’o najboljeg prijatelja da to sto se ja svima nudim da pomognem nije dobrota nego glupost i da ne treba da analiziram zasto je pera ovo iili mika ono jer svi ljudi imaju neki razlog i ja sa potrosih na njih, a imam jedan zivot, jbt! sad, ja mogu da budem i siromasna i ruzna i boli me bas uvo, ali sam potpuni intelektualni snob i ne mogu bre da budem glupa, te se otada trudim da nisam. pa se pri’vati tu do mene, zajedno cemo lakse :*

  8. Ja da vam kažem pošteno nešto: dok me internista i prijatelj familijarni nije ispreskakao dotle da mi rek’o da ne smem ni stresne filmove da gledam, a nekmoli nešto drugo nisam se sabrala kako treba.
    Šrafciger u ruke pa gde ubodeš, kroz uvo il’ kroz dupe, zavisi gde lakše ulazi. Nauči se vremenom. Il’ na silu, k’o ja.
    @Ivančice devojčice: ti si jedno mnooogo pametno dete. Dumrem evo.

  9. E, tako se rešava popizd. Odeš u šetnju sa drugaricama. Meni to mLogo pomaže. Šrafcigere nemam, para nemam, jedino mi ostalo još to malo mozga da smislim kako da dočekam starost a da ne flipnem u totalu, pa da me se deca stide!

    Ja to sa dobrotom raskrstila. Ma, ne dam da me drnda NIIIIIKO VIŠE NA OVOM SVETU (ta čast pripada samo mojoj deci). Pa, dosta je bilo, kaj ne?

    Dobra sam kad hoću, a hoću, samo onima koji su to zaslužili i onima, koje želim da čujem! 🙂 Tačka!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *