Hoćeš da se igramo?

Hoćeš? Važi.

Evo, ja ću da žmurim, a ti se sakri.

I neću da virim, obećavam.
Do koliko da brojim? Do sto?
Pet, deset, petn’es’, dva’es’, dva’espet…

Samo … i kad se ne sakriješ dobro i viri ti pertla,
i guraš jaaako ruke u džepove
i stišćeš se uza zid u iščekivanju,
ja se pravim da te ne vidim, da bi se duže igrali.

Znaš? Naravno da znaš.
Kako bi se drugačije igrali kad se ne bi malo pretvarali?

Dooobro, ’ajde onda.

Ko žmuri?