Godinama već planiramo da vidimo Ohrid. Nije da na tu odluku nije imala uticaja molja ljubav prema makedonskoj muzici i vinima, priznajem sve, apsolutno i bezuslovno, ali ima neka čudna energija, neka wireless konekcija izmedju tog mesta i mene…dugo već. Krajnje je vreme bilo da se sretnemo. Jezero i ja.

Ni niz neprijatnosti uoči puta koje su kulminirale potpuno sjebanim ligamentima desne noge dva sata pred polazak nisu me zaustavile. I nisam se pokajala. Naprotiv. Put do Ohrida odličan. Auto-putem do Skoplja pa dalje preko Velesa, Gostivara i Kičeva…preko planina se vozi u tri trake, zanimljivi pejzaži, putovanje bez mnogo zamora…ali sve je to nevažno naspram onog što sam pokušala da dočaram u videu ispod, a zbog čega ću se vraćati tamo, sigurno:

  • mirisa jezera u rano jutro
  • divljih, skrivenih plaža duž čitave obale do Svetog Nauma
  • putovanja čamcem do izvora Crnog Drima
  • čarobnog peska u dubinama Ohrida na kome spavaju školjke
  • priča čiča-Jordana dok vozi čamcem po čitavom jezeru
  • naših zajedničkih traganja za najlepšom i najmirnijom plažom na svetu
  • pronalaženje najlepše i najmirnije plaže na svetu
  • gostoljubivih, skromnih i divnih ljudi
  • najlepših zalazaka sunca ikada
  • zvuka talasa dok se odbijaju o kamenitu plažu pod terasom
  • jutarnje kafe s pogledom na beskraj…

Bolje vas našla…

[googlevideo=http://video.google.com/videoplay?docid=6325842421434092847&hl=en]

*Apsolutni hit Ohridskog leta je ova pesma koja je neodoljivo zarazna, DJ Shantel – “Disco partizani”, pa sam morala da je umontiram…i ne mogu da je se oslobodim još uvek 😀

Tagged as: