jutro:
Pola neispijene kafe – dokaz da uvek žurim, jer uvek i kasnim.
Raspremljen krevet koji će čekati strpljivo četiri popodne da ga obučem.
Kišobran po koji se uvek od kapije vraćam.
A onda se vraćam po mobilni.
Po djozluke se ne vraćam, njih uvek zaboravljam.

podne:
Šalji, zovi, proveri, napiši, je l’ stiglo, a gde spavamo,
zakaži, ne mogu dvadesetog, otkaži, neee!
Ubi dizajnera!
Daj, daj, daj kaaarte!
A ‘oćete dva špila? Je l’ za remi?

veče:
Eruptirao Krakatau.
I ja ću uskoro.
Vozila paraglajder na stoti rodjendan.
E, to je spirit! Mene bi skupljali u koficu.
Taksa za nove pasoše hiljadu dinara.
‘Ajde? Naputovah se i sa starim…
Londonska Filharmonija gostuje u Beogradu.
Suupeer.
I sutra kiša.
Baš super.