Cigani lete u nebo

ball-88468_640

Da vam ja nešto kažem:

dosadilo mi je ovih dana da čitam, slušam i gledam senzacionalistički omalane vesti o tome kako se deca eksploatišu na saboru u Guči, da prose i zabavljaju goste, jadni, k’o majmunčići, a pare uzimaju roditelji, a posebno mi je dopizdelo da slušam kako se svi nešto sablažnjavaju i iščuđavaju kao „Ijuuuuuuu, da l’ je mogućeeee?!?“

Pa naravno da je moguće i naravno da se to dešava svuda oko nas. Baš svuda. Svakodnevno. Godinama. Ko nije primetio, živi na Marsu il’ u nekoj, samo svojoj, ludnici u glavi. Najveće šićardžije od ove vesti koja je odavno postala bajata ispadoše novinari, a par krivičnih prijava i hapšenja u Guči neće rešiti probleme u Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu, Subotici…

Elem, ’ste čuli za eksploataciju dece, naročito i gotovo isključivo Cigančića?

(Neće me vala naterati niko da kažem da su Romi, oni bre sebe nazivaju Ciganima, ko sam ja da im menjam ime, pa nek je po sto puta politički i svakako nekorektno)

Čuli ste. Onda ’ajde da pričamo. Ako niste, idite kod očnog ili ušnog lekara, hitno je.

Ja, na primer, znam za mnoge koji nisu čuli: centri za socijalni rad izgleda da su malo nagluve institucije. Policija je čula, ali šta da radi? Da ’apsi decu? Roditelji/staratelji/makroi (umetnuti po želji) se naravno kriju, a deca su preplašena da bi pokazala prstom na njih. Evo primera:

Ivana i ja znamo jednu Draganu. Prelepu Cigančicu od četiri godine. Ošišanu na keca. Izgrlimo je kad god je vidimo, tutnemo joj sladoled, pričamo sa njom ali samo kad joj otac nije u blizini. Dovodi je, kaže, autobusom svakog jutra u grad da prosi zajedno sa starijom sestrom, dok on loče negde tu, da mu bude na oku. Iz obližnjeg sela su. Operišu pored ckve Svetog Đorđa. Oca joj još nismo videle, jedna od nas bi ga ubila sigurno. Dragana kaže da majku nema, „udarila je kola na put pa je ubila“. Steže pare u prljavim ručicama da bi ih posle odnela „ocu“, nosi tuđu, preveliku, pocepanu suknju. Musava je i ima najlepše oči i najtužniji pogled na svetu.

Da li je sreću zaposleni iz Centra za socijalni rad?

Sigurna sam da je tako. I niko ne reaguje. Oni imaju pravo da je odvedu sa sobom. Ja nemam, a odvela bih je da mogu. Makar da  se okupa, pristojno jede, odspava kao dete. Ali nemam prava, u’apsili bi me.

Dragana još i dobro prolazi. Na pružnom prelazu koji odvaja centar grada od industrijske zone gomila je dece. Skojevac tu prolazi kad ide na posao, i svakog dana sluša isto:“Bato, daj neku paru za leba“. On hoće da im kupi da jedu. Oni se osvrću okolo, ne smeju da uzmu ništa osim novca. Gledaju ih makroi. Jer drugi naziv nemam.

U udžericama pored te iste pruge živi porodica čiji pater familijas podvodi sopstvenu decu. Ako se to ne zove prostitucija i eksploatacija dece, onda ja ne znam šta je to. Osim da je pakao za te malce. To je jedino što sigurno znam. I znam da, na moju veliku žalost, to što su ta deca Cigani i te kako ima veze sa tim kako se državne institucije odnose prema njima i prema celom problemu. Ne državne institucije, već stoka od ljudi koja radi tamo. Čast izuzecima koji rade svoj posao, kad budem i to čudo videla, javno ću ih pohvaliti.

Jer, nedavno sam čula izjavu jedne babice, žene koja pomaže majkama da decu donesu na svet, da su „Cigani dobri samo da se od njih pravi sapun“. I umrla sam istog trena.

Ona ih inače naziva Romima i na radnom mestu neverovatno je politički korektna, što i njena partijska pripadnost simbolizuje. Ista partijska pripadnost koja je štiti od ovakvih kao što sam ja. Ne znam samo imaju li nekog Ciganina u Gradskom odboru, ali raspitaću se.

Ja ih nazivam Ciganima, obožavam njihov jezik, muziku i nasleđe, i došlo mi je da je apsolutno politički nekorektno tresnem po sred labrnje da usta nikad više ne otvori. Popizdela sam, izlajala sam se, svašta sam rekla i pustila „Barbaru“…bila je žurka…ona je otišla, noseći sa sobom svoje predrasude kao i 90 odsto stanovnika ove zemlje. Ja sam ostala sa tugom u srcu i Draganinim očima u mislima, tužnim očima koje se samo povremeno nasmeju.

I sad stojim pred jednim ogromnim znakom pitanja: da li bi bilo ko iz vlasti, ijedna institucija sistema, iko, dozvolio da bela deca, deca koja nisu Cigani, koji su takođe deca, a i građani ove jebene zemlje, stoje na prugama i čiste šajbne, prosjače ili se podaju za račun svojih roditelja/staratelja/makroa?

Ili samo pravda nikad nije bila ista za sve?

23 thoughts on “Cigani lete u nebo

  1. Pa, sigurno je da pravda nikada nije bila na strani cigana. Jadni su, bedni, raseljavaju ih gde im padne na pamet, a u kakvim uslovima žive, strašno je i naslutiti a kamoli videti.

    A deca najviše najebu. Matori, nemoćni da zarade na pošten način, šalju decu u prosjačenje a kasnije i prostituisanje, a sve zarad praznog stomaka! Strahota našeg društva!

  2. Naravno da pravda, inače gluva i slepa, nije ista za sve.

    Postoji jedna reč – inkluzija koja Cigane u predizbornoj kampanji pretvara u Rome. Tol’ko o tome.

    Upitah ja jednu musavu skoro – Jesi ti dečak ili devojčica?

    Dečovočojčica, odgovori ona i očara me 🙂

  3. Mislim da je ok ovo sto si napisala, ali bas sam skoro cuo pricu gde je jedan dvanaestogodisnjak rekao da mu ne treba skola i da od nje ne moze da zivi, bolje mu je da zaradjuje, itd. Znaci, kada bi uspeli da popravimo bar malo njehovo vaspitanje mogli bi i oni sami sebi da pomognu i ne zavrsavaju kako si napisala?

  4. Možemo je zvati i gluteus maximus, ali guzica je guzica. Znam ja da je položaj ovih ljudi uvek i svuda zadnja rupa na svirali, opšti problem, da nema ko da ih vaspitava, školuje, upućuje na pravi put…ovde moram da se “počerupam” sa sopranom: A šta očekuješ da kaže klinac od 12 godina čiji je otac pimp i lopurda? Da hoće da bude nuklearni fizičar? Deca se ugledaju na svoje roditelje, ovi su nekad na svoje…i tako u krug. Za “prevaspitavanje” roditelja postoje socijalne službe, a za decu hraniteljske porodice. Ali, mene opet interesuje ono pitanje:
    – Da li bi se to sve dozvolilo prećutno da ta deca nisu Cigani?
    A sad mi se nameće i drugo pitanje: Da li bi i koliko ljudi primilo Cigančića u svoju porodicu kao usvojitelj ili hranitelj, da ga neguje, vaspita i izvede na pravi put?
    Ja se nešto ne bih kladila u procenat.

  5. @draga Mahlat: inkluzija – prihvatanje drugog kao sebi ravnog, to je kada nekog „prigrliš” jednom i zauvek – tako pročitah. Lepo zvuči i kad se izgovori i kad se pročita, a od primene mi se riga.
    Jebala im ja mater svima i pre i posle izbora. Zagrlili bi i govno ako bi spadalo u glasačko krdo, a posle bi pazili da ga ne ugaze da ne uprljaju cipelu…. 👿

  6. I ako bi mi neko objasnio kako da skinem ovo da se MENI sviđa MOJ članak, praviću mu kolače kad naredi. Šta li sam s oproštenjem stisla da mi je znati. 😕

  7. ja sam onomad dok sam radila na onim mestima cije ime necu ni da napisem srela jednog decaka u skadarliji. pevao je najlepse na svetu i pamtim tu pesmu evo vec blizu deset godina. procaskah sa njim malo i saznah da ne zna ko mu je otac, da mu se majka udala i da ga ocuh tuce, da su ga sa spoljasnjim i unutrasnjim krvarenjima doveli u dom nakon jedne “intervencije” ocuha i da ga je sudija vratio majci jer “nije bilo dokaza o zlostavljanju”, da je posle na sam dosao u dom, ali je pobegao odatle jer dzeparac stize kasno, a i mali je, da on udje u autobus i za jednu voznju zaradi dva ta mesecna dzeparca, ali je to zabranjeno, pa posle i od vaspitaca dobije batine. momentalno sam zvala njegovu vaspitacicu koja mi je u poverenju rekla da ga je zaista jedan kolega “malo cusnuo” kad ga je video da “prosi” i da mi je bolje da dignem ruke od tog “slucaja” jer ona u karijeri nije imala tako naporno dete. zvala sam i dalje kojekakve ljude, pitali su me kako ja uvek vidim te dramaticne price. mozda zato sto gledam? to sam ih pitala. nije vredelo. u ovoj zemlji mozes da urlas, niko nece da te cuje. centar za socijalni rad je izmisljen da bi se zaposlilo oko hiljadu i dvesta pedeset nesposobnjakovica koji nisu uspeli da se uguraju u zdravstvo ili policiju. pre neki dan su mojim prijateljima rekli da posle deset godina smrdljive procedure mogu da usvoje dete i da je sada citiram “bukvalno ko da vise za to dete”. jedva me moj covek zadrzao da ne bacim bombu unutra. cime bre vi trgujete, stoko bezrepa, decijim zivotima? ali, nema pravde, nema nade. ja nemam odgovor, nemam ideju. ako neko ima, neka javi.

  8. Na ciganskom jeziku Rom znači – čovek.
    Neka mi neko sad objasni zašto je korektno nekoga zvati čovekom. Da li zato da znamo da se radi o ljudskom biću a ne nekom životinjskom? Rom je, a ne Ciganin, uvredljiv naziv i u svakom pogledu nekorektan: i etički, i logički, i politički, i biološki, i jezički… i kako god hoćete.

  9. Ja uopšte ne mogu da se setim ni jedne jedine stvari u ovoj zemlji za koju bih mogla da kažem da nije totalno nenormalna i izopačena. Ovde je sve odavno otišlo u pizdu materinu.

    E sad u vezi onih kolača, jesi li ozbiljna? 😀 😀 😀

    Edit posta, pa onda dole na kraju imaš Likes odštikliraj za ovaj post i apdejtuj, tako na ovom postu nećeš imati ni ovo tvoje lajkanje, ali ni tuđa…važno je da se ne nerviraš, a kolači …možeee. 😀

  10. Nema razloga da se “cerupamo”, daleko od toga. Slazem se, ne moze dete koje se ugleda na oca da bude mnogo drugacije, ali mozda narod ima i previse muke ovako da bi sebi natovario jos jednu (ako pricamo o prihvatanju romske dece). Meni je njih zaista zao, i mislim da bi drzava trebala malo da im se posveti umesto da krade na sve strane, tako sto ce otvoriti socijalne ustanove koje ce im pomagati. Mozda treba usvojiti zakon koji nalaze da svaka porodica bez dece a cija su oba clana starija od 50 godina mora usvojiti jedno dete 🙂 Tako bi im svakako pomogli… Inace, ne vidim neko resenje…

  11. Crkla da bog da ta babica! Izvinjavam se zbog izvorne kletve, ali ne podnosim takvu diskriminaciju. Celog života sam prijateljica sa jednom romskom porodicom, danas je najstarija kći postigla istorijski uspeh – prva Romkinja koja je pevala u Narodnom pozorištu. Kao neko ko zna kroz šta su sve te devojke prolazile samo zato što su Romkinje iz Ledina (da li da Ledine nazovem GETOM?), svako ko je pomislio da ne treba da se rode je za mene idiot.

    2004. sam stalno kupovala picu jednoj nesrećnici koja je prosila u Prizrenskoj, bez ijedne ruke. Jela ju je nogama, bolje nego mi rukama. Sad kad pročitam ovo za makroe, mogu samo da se nadam da je nisu maltretirali.

    A Italija i Francuska neka se nose. Kako uopšte misle da razlikuju prosečnog Italijana od prosečnog Roma? Patetika, bezobrazluk, neljudskost, samo da bi njhove guzice mogle da se mažu buterom. Bez reči sam.

  12. Ne znam zasto postavljas pitanje o “da li bi isto reagovali, tj ne reagovali da deca nisu cigani”, kad sama znas odgovor.
    Eno ih lepo mrsh iz Francuske malo lepo u pizdu materinu…i takoc. I to je taj zacarani krug o kom si govorila. I koji se nece skorije promeniti…jer za takav skok, potrebno je mnogo skokova “belog” coveka. A belom coveku se ne skace, no “eskplatise”.

    Mada, ima nesto i u njihovoj “divljoj” krvi sto se nikada nece moci ukrotiti. Pravi ti skole, radi ti sta hoces…ali ja necu da idem u nju. I tacka. I necu da imam licnu kartu i tacka…I koliko god to nama “civilizovanim” strasno izgledalo, oni su negde slobodniji od nas. Naravno, kud i kamo kraceg zivotnog veka, ali se kladim slobodniji.
    Dece mi je zao jer su nebeska. Zarobljena u paklu malih dusa.

  13. Nemam ništa “pametno” da dodam niti oduzmem, mogu samo ljudski biti tužna…Ništa više i ništa manje…

  14. Upravo tako, socijalne sluzbe ne rade svoj posao ni stoti deo koliko bi trebale. Al to je opet povezano s tim sto “nema para”. Gde ces vise decu u domove, ionako su puni. 😕
    S druge strane, ovaj moj posao mi je mnogo bolno otvorio oci i razbio neke iluzije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *