Dete malog boga

Izlazim iz crkvenog dvorišta u sedam sati, jedva da je dan, i puštam da mi cipele zvone po kaldrmi dok ne probude čitavu Dositejevu. Sve kerove na noge da dignu. Kad trpim ja… Danas sam...

Tamo gde je sve po mom…

Normalan svet, takoreći, ne podnosi kišu. Ja ne spadam u normalan svet, pa moje raspoloženje u ovom trenu opasno pikuje. Kažem opasno, jer već postoji objektivna opasnost da me mili saradnici...