BlogOpen 2010. – ja to samo ovako umem

Kada sam se otisnula u blogovanje (mislim, u njeg’ se stvarno otisneš, k’o u neki nepoznati okean, da dođeš do druge obale, neke, pa te na pola puta hvata panika, pa ti se čini da nemaš dovoljno vode i da vidiš kopno, pa…) nisam nekako smatrala da treba da znam imena i lica ljudi sa kojima delim misli u nekoj našoj, paralelnoj dimenziji, sasvim mi je bilo dovoljno što se međusobno prožimamo i dodirujemo razmišljanjima, saznanjima, osećanjima i stavovima.

Do upoznavanja sa nekima od njih došlo je sasvim slučajno i spontano još dve hiljade pete (ili šeste, potpuno je nevažno za ovu priču) i desilo se, gle, da su te osobe zaista onakve kakvim sam ih zamišljala dok smo razmenjivali blog-unose, komentare i povremeno mejlove. Ono što sam čitala u ispisanim redovima i između njih u ovom našem Matriksu postalo je stvarno i opipljivo, a naši kobojagi stvarni životi postali su, odjednom, neka tamo priča. Tada sam shvatila da je svako ko je čitao ono što sam pisala video i ko sam u stvari ja, znate ono – vid’o me goooluuu breee. Bukvalno. Razodevenu, bez odbrambenih mehanizama koje koristim pri upoznavanju sa nepoznatima, bez ispipavanja terena i razmišljanja o tome kakav je ko, u stvari, čovek. Jer to se naprosto već znalo.

Zato mi je trebalo toliko dugo da se odlučim i krenem u avanturu znanu kao „BlogOpen“.

Znate šta, nije ni malo lako doći pred recimo stotinak ili pedesetak ljudi koji su vas već videli golog. Stidela sam se. Mislila sam: „Šta ću ja tamo, to su ljudi od struke, ja lupetam na blogu takve gluposti da mi odmah mogu dati bedž na kom piše Ludača koja misli da je kao neki bloger, il’ zamisli da me pitaju: „Je l’ ti keva stvarno takva lujka?“;  „Na kojim si lekovima ako sme da se zna?“; „A ti stvarno misliš da će to što piskaraš o emocijama, ljudima, seksu, dobroti, tugama…promeniti svet?“… i sve tako, u krug.

Ovaj put sam prelomila. Bacila svoju nesigurnost u ćošak zajedno sa nekom tamo Tamarom i u torbu, zajedno sa kikirikijem, peškirom i elektronskim izdanjem knjige na čijim koricama velikim slovima piše „DON’T PANIC“, spakovala samo sebe, Šapke, onakvu kakva stvarno jesam, što reče Walter „Zove se Šaputalica a nema većeg galamdžije na Twitteru“ i otisnuh se ponovo, vama u susret. Bez one Tamare, principijelnog drkoša koja svuda mora da vodi glavnu reč, nadrndane i teške osobe, ja da vam kažem. Povela sam samo Šapke, punu emocija, veselu, osetljivu, povremeno užasno stidljivu i nesigurnu, vazda nasmejanu.

I ne znam da li se ona vama svidela, ali vi njoj jeste. Mnooogo. Danima pokušavam da nađem pravu reč za osećaj koji sam imala ona dva dana u Novom Sadu. I napokon sam je našla. Pripadanje. Ja pripadam međ’ vas. Tako sam osetila. Sve mi je bilo na svom mestu. Moje sumnje i nedoumice oko toga ko sam i šta sam u referentnom sistemu koje postavlja ta divna i mnogima čudna zajednica su se raspršile. Osetila sam da sam došla kući.

Neću nabrajati koga sam sve upoznala, jer strašno mi je to što na primer nisam odmah ukvačila da je Miss Cybernaut u stvari Jelena koja igra tako dobro i tako neverovatno energično da pogled nisam mogla od nje odvojiti, ja, znate, teško vežem lica i imena…i non-stop sam bila u panici da ću nekog propustiti, nekog neću prepoznati…zato sam fotografisala kao ludi japanski turista, da pogledam ponovo i ponovo i opet…da mi te slike ne iščile…

Na povratku ka Kruševcu, znajući da me sa slušalicama na ušima niko neće prekidati i uznemiravati, šuškala sam međ’ prstima stranice „Blogopedije“. Većinu tekstova sam već čitala, neke i po više puta. I, kao prvog puta, pročitah sledeće stihove:

„Ne volim kad sam žedan za nekim.

 

Ako ožedniš, poljubi kišu i sačekaj sumrak.

Ako ti se učini da nećeš moći da izdržiš do sledećeg jutra…poljubi kišu opet.

I tako sve dok ne osetiš da je počela da teče tvojim venama.

Dok ne osetiš reku u sebi.“

 

Zasuziše mi oči. Pesma me izula. Napisala je neka Jasmina. Onda je pročitah opet. I još jednom. I shvatih da je to Crna perla. I zasuzih ponovo jer je nisam upoznala.

Nastavih sa čitanjem i povezivah tekstove sa nickovima, imena sa licima. I tako do kuće. Dok vas čitam sada, na blogovima, FB ili Twitter-u, i dalje to radim. I tek sad, posle dvadeset i kusur godina od pročitane knjige razjasnila mi se potpuno Pavićeva misao:

 

„I reč postade meso.“

 

 

31 thoughts on “BlogOpen 2010. – ja to samo ovako umem

  1. Hehe, šteta što se BlogOpen dešava samo jednom godišnje 😀
    Da, taj osećaj pripadnosti je fantastična stvar. Ne znaš sve ljude, ali od svakog od njih (ako ih ne znaš ni online, ni uživo) deli te najviše jedno poznanstvo koje vas povezuje. 🙂

  2. @djurovski: Fala dear, tako sam se i osetila, divno. 🙂

    @Ivančice, o’š da pitaš moju kevu? 😛
    A stvarno je bilo sjajno, da. 🙂

  3. Ako si ti nadrndana, onda sam ja … pa neće da može tako, ja sam baš fina a ti si finija.

    Sve je savršeno!

    Kako sam te zamislila takvu sam te “dobila” i od toga nema veće sreće!

  4. @Sad Clown: što ti meni čučiš u moderaciji, a? 😆
    Šteta što je jednom godišnje, i ja mislim, al’ mi leeglooo. 😀

    @Suske: isto. Ja tebe vojvodo, ti mene serdare. 😉 :*

  5. Š’a da kažem, i ja sam tamo bio đak prvak.
    I tek kad sam došao kući video koga sve nisam, iz neznanja, uživo upoznao.
    Drugi put neću da nosim ništa osim spiska “OBAVEZNO NAĐI”.
    Btw, ma nisi bila goila, brej. 🙂

  6. Prepoznah se u toj recenici “Ja pripadam tamo!”. Stvarno je to bilo dominantno osecanje kod svih. I meni je bio prvi BlogOpen i stvarno se nakupih pozitivne energije!
    Inace, mi smo se upoznale u pekari :)))

  7. @Sad Clown: Vračke neke bre… 😆

    @Dragane: baš to. Kad sam videla šta sam ropustila kukalo mi se. Sledeći put svi bedževe sa nickovima i rešena stvar 😆
    Btw, ogoljena…k’o i svi, pa mi lakše. 🙂

    @Nina: Jeste tako. 🙂
    Sećam se gde sam te upoznala, taj osmeh se teško zaboravlja. 😆

  8. Svaka priča dobija smisao i svrhu postojanja tek onda kada sretne čoveka i sa lakoćom iznese sve ono njegovo skriveno, neizgovoreno, a jako blisko koje se onda pretoči u tu istu priču ili se ta priča razlije u njemu i krene da živi… I kada priča nadje čoveka ili čovek priču, onda je to-to..
    I da znaš, teraš mi konstantno suze iz očiju…
    Šapke, sada mi je opasno krivo što se nismo upoznale, a nismo jer ja guska nisam bila u NS-u ( šta ću tamo kad nikog ne znam)… Ali, vidi, ako te put kojim slučajem nanese u Bgd, molim te da se javiš. Idemo na kaficu, dogovoreno?

  9. A meni tuuuuuuuuuuga sto te nisam upoznala, a posle ces da odes po Amerikama i… 🙁
    Sta ja da radim kad ne spadam ni u jednu kategoriju, nem’ blog, nem’ fejsbuk, nem’ twit nalog?! Da idem ko Dedina zena, jebem ti zivot, sto ce mi bude bedz! :mrgreen:

  10. @Ivane: Izgleda da smo svi po malo milioneri dragi druže. 🙂

    @Perlice: dogovoreno, definitivno. Sa ostatkom napisanog slažem se k’o cigla na ciglu. :*

    @Sanja: tebi je dovoljno da na bedžu piše “Sanja bre!”. 😆

  11. proba, proba, je’n dva, tri… treci put: bas se radujem sto si uspela da odes!!!! i samo da kazem ovoj SANJI ako vidi, da bih ja iz odma’ znala ko je ona! jel’ jasno? hoce da me pusti ovaj tvoj blog sad da kazem sta imam?

  12. Draga moja Sapke
    Ako ti lupetas, pnda mene za muda da obese po sred Spensa jer sam neprikosloven u lupetanju…
    Koliko zadovoljstva kod mene sto smo se upoznali i malo druzili, nisam ni sam svestan i jos me drzi… Toliko sam uzbudjen, toliko srecan da ne umem recima da opisem.
    Divna si, a zaista verujem da cemo imati prilike ponovo i opet da se druzimo.
    Deka !!!

  13. Bilo je zadovoljstvo upoznati te, tj krajnje diskretno te prepasti na sred sale 😀
    Meni je isto zanimljivo kako sam se tamo nekako oslobodila i samo zujala okolo… ne znam da li je zbog tog osecaja pripadnosti, ili su nam nesto sipali u vodu tamo 😛

  14. @Mahlat, nemo’ da mi se smejuljiš po blozi, to što si vipovka ne znači da neću da te izudaram za primer što nisi došla! :*

    @magi: šakom u glavu, i vi’š kako radi! A sledeći put, noge pod ruke, što bi rekla @zubarica!

    @perlice: 😆

    @Exxx: jeste. I dalje iščitavam po milioniti put svaku njegovu misao.

    @Deda, drugi put da povedeš i Sanju, ozbiljno ti kažem. I onda da zasednemo svi džumle u neko kafanče pa ihaaaaa! 😆

    @Bubulina: Ti si mene tako prijatno iznenadila tvojim prepadanjem da nemam reči. Osmehivala sam se narednih pola sata. 😆
    A da su nam sipali nešto u vodu, jesu, neki smejavac, garant. Ljubim te, retko nežna devojčice.:*

  15. Sada sam još srećnija što se nalazim na ovim stranicama, medju vama….Divna si, i verujem da ćemo se jednom sresti svi i kako neko gore reče, biti bogatiji za poznanstva sa neverovatnim ljudima..

  16. Polako vec pocinjem da budem ljut na sebe sto nisam ni ove godine uspeo da se iskobeljam sa posla 🙁 Deda,dodji u vrsac da te ja obesim na trgu :))))

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *