Alal vera!

Oni su…

Nije meni problem ovaj jedan nesrećni  Branko što ga danas razapinjete po internetima.  Stvarno nije.

Ne može čovek bolje i više, razumem ja ta ograničenja, ne mogu da se ljutim na nekoga ko jednostavno ne-mo-že.

ruzic

Nije Branko problem, nego, takvih ima koliko hoćeš, a još i svežijih, pametnijih, sposobnijih, jačih, izdržljivijih, neprskanih takoreći, namnožila se gamad kao bubašvabe, pa deli savete za skroman i bogougodan život, o tuđem trošku i preko tuđih leđa, e, to je meni problem.

Ovih što tačno znaju koliko para je dovoljno mojoj ili tvojoj porodici da preživi mesec.

Ovih što nikada nisu saznali kako izgleda kada ti dete traži pare za sladoled, pa još i da bude dovoljno svesno koliko nemaš da traži za najjeftiniji. Dete od deset godina, na primer. Dete koje zna da radiš dva posla da mu obezbediš hranu i odeću, povremeno neku ekskurziju koju plaćaš kao da ih vode u Las Vegas da štipaju striptizete za dupeta i piju šampanjac u najskupljim hotelima, a ne u tamo neke Mitrovce na Tarama gde spavaju u „sobama“ sa po 16 kreveta na sprat i dele kupatilo. Pa dođu kući srećni kao da su videli Las Vegas…nije to ni važno ni strašno a ni problem, deca se dobro provode gde god da odu.

Problem su mi ovi čijoj je deci ceo život ekskurzija, ali neka, to su deca, neka uživaju, i treba da uživaju. Tvoja, prijatelju, ne mogu, nečija jbg mogu. Problem su mi ovi matori prodavci magle, lopine i hihštapleri, profesionalni lažovi i krvopije, svi  ovi čiji su životi jedna neprekidna, predivna ekskurzija.

Ovi čiji je život Diznilend.  Tamo su kuće od čokolade, znaš? Pa ne znaš, nisi bio, niti ćeš.

Ovi čija deca nemaju ništa što je najjeftinije. Da budu jednaki sa mojom i tvojom decom.

Ovi što ne znaju koliko odvajaju za režije, jer ne moraju da znaju. Ovi što te iste režije plaćaju u Srbiji a žive u već pomenutom Diznilendu. Plaćaju po srpskim standardima a žive po kraljevskim. Jer su tako u mogućnostima.

Ovi lelemudi i ladoleži što piju kafe od 20 dinara i ručaju za 200, što se voze službenim automobilima, stanuju o tvom i mom, državnom trošku, hrane se našom krvlju i poje našim znojem i suzama.

Ovi što ne znaju kako je to kad moraš da daš celu platu za ogrev pa ne znaš kako da preživiš recimo septembar. Jer škola i knjige. Jer kredit za šporet ili frižider. Jer zimnica i jer treba ne živeti, već samo preživeti.

Minimalna potrošačka korpa u martu ove godine je u Srbiji koštala 33 975 dinara.

MINIMALNA.  Ja i dalje ne znam šta sadrži minimalna potrošačka korpa pa molim da me neko prosvetli. I molim takođe da mi neko kaže da li je ista ta korpa važeća i za građane Evropske Unije ka kojoj hitamo pošto sve ostalo usklađujemo. Mislim se nešto, red je valjda da sve uskladimo. Ili nije.

Minimalna zarada u Srbiji je 25 957 dinara.

MINIMALNA.

Znači da, u idealnim uslovima,  porodica koja živi od minimalne zarade, dnevno na raspolaganju ima  865,22 dinara. Da se bahati i troškari.

Ako ne plaća struju, vodu, telefon, grejanje, internet, ne čita, ne šalje decu na ekskurzije, ne vozi se već pešači, ne pere veš i spostvene guzice, ta ista porodica imaće dakle za hleb, mleko, jogurt, krompir, neko jaje i eventualno pola kile mesa i nešto salate dnevno.

I to ako je dvočlana.  Četvoročlana će morati već da stisne zube.

Ako ih ima. Jer zubarske usluge nisu uračunate u mesečne troškove. Ni ostale lekarske.

Šta se čudite, pa imate državne zdravstvene ustanove, pobogu! Kako nemaju materijala? Ni reagense za laboratorije? Pa nemoguće! Vi valjda plaćate doprinose za zdr…Kako nemate zdravstveno? Niste prijavljeni?!?

Radite na crno?!? Pa prijavite poslodavca, pobogu, ova država ima zakone, ne može to tako, pa niko nije iznad zako…

Ma jebi se ti, znaš, ja znam šta je premijer rekao, i u ovoj državi sve se radi lege artis, sram te bre bilo, džukelo i barabo jedna, neradniče jedan, hvališ se tu sa dva završena fakulteta a izdržavaju te oni jadni roditelji, na njihovoj grbači živiš a četrdeset godina imaš, od penzije ti dotiraju, ne stiže ti plata, ma nemoooj,  idi bre džakove nosi negde i gajbice…a već nosiš gajbe…? Pa koliko te plaćaju? Dvadeset hiljada?!?

Eto, brate, ne znam šta da ti kažem, neđi neku finu ženu što ima neko imanje, skući se, fin si čovek, lepuškast, obrazovan, nisi prestario porodicu da imaš, decu da izrodite, da uživate…Kako od čega da uživate?!?

Pa od ljubavi valjda!

Evo, lepo ti kažu: dovoljno ti 50 ‘iljada mak-si-mum da živiš ceo mesec. Eeej, CEO mesec! Kad se udružite vas dvoje, pa kad se nabere tu nekako tih 50 hiljada, cveće rajsko da vam procveta!

Zdravstveno dobiješ kao nezaposlen, nema veze što radiš 25 godina, i tako nemaš ni 10 radnog staža, a i šta će ti, kao da ćeš penziju i dočekati. Ma jeste. Polako samo.

Dosta da se ima za ‘leba i režije, državi mora da se plati, caru carevo, kako da napredujemo ako se država ne podstiče i ne poštuje, kako? Ostalo, koliko ostane brate.  Prostreš se koliko ti guber dozvoljava. Ne možeš ti da se bahatiš kad je kriza. Kakve kafe subotom po baštama, kakva letovanja i garderoba? Kakvi bre porodični ručkovi?!?

Porodični ručak, pa to ti je brate, da te naučim, kad kupiš 300 grama mlevenog pa keva nedeljom napuni  paprike, ili ne mora meso, posno je zdravije, pa kad se svi skupe oko stola i pričaju kako je bilo nekad, kad smo išli ono jednom kumovim kecom čak u Grčku na more, u Paraliju…pa prepričavaš deci kako je more toplo a pesak skoro beo…

I kažeš im lepo da će i njima tako da bude, kad kupite auto neki, Jugo, dosta da se kotrlja, nisi đavo da ti malo, pa kad zapucate sa dve pune frižider torbe u Paraliju…samo da prođe ova kriza.

Da stisnemo zube još dve godine samo.

Ili da otvorimo usta, da nam ne zaglunu uši zbog potpritiska. Pošto nam uleteo do balčaka pa napravio vakuum, stra’ me da ne ogluvim.

E, tako ti da uradiš.

Šta ja? Pa ništa, posla nema pa nema, snalazim se nekako, eto, valjam ove elektronske cigare iz Bugarske, znaš kako idu, kao alva! Raspomamio se svet, nema se za cigare, svi cuclaju ove flomastere. Nije loše, da se ne žalim, sve na poziv radim, k’o da dilujem heroin, imam naručeno 30 komada unapred.

Mora narod da puši nešto, jebiga.

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=iAE257zSiHA]

2 thoughts on “Alal vera!

  1. PISI,PISI,TI I ZORANA,PISITE,BRE,AKO NECETE DA NAM LJ.HBJ.DJRVC.BUDU LITERARNO OGLEDALO DRAGOG NAM KS!AKO NA GIMNAZIJU STAVE ONUUU!!! PLOCU,IMA DA SE UBIJEM! pa vas dve vidite!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *