a zaslužili su…

O Njima nisam nikada napisala ni redak.

A zaslužili su.

Valjda sam mislila da je previše…sladunjavo. Il’ ne volim da patetišem. Il’ sam htela da ih zadržim za sebe. I njih, i ono što prema njima osećam.

Al’ moram. Jer sam na njima zahvalna i mnogo razmišljam o njima. jer zbog njih najčešće pronalazim lepotu u svakom novom danu.

Nisu oni, ta banda koja mi je ušla u srce i život, posebni ni po čemu drugom osim po bezgraničnom poverenju koje imam u njih. I po neizmernoj radosti kojom mi pune dušu svakodnevno. Iznova. I po tome što delimo tuge. I po tome što se razumemo bez mnogo reči. I po tome što me vole. I po tome što ih volim.

Po tome što sa njima mogu da budem ona prava ja, bez stida što su na primer lepši, bogatiji (doduše najviše za po sto evara), elokventniji, il’ govore četiri strana jezika.

Po tome što će me razumeti kad se smejem kroz suze. Po tome što me nije stid da pred njima budem luda, romantična, sarkastična, zlovoljna, nevaljala, srećna, zaljubljena, pokvarena, dobra, slaba, slinava, musava…da budem JA. I ništa da me ne bude stid.

I što me trpe kad sam namćor. I što me vole takvu.

Sa njima mogu da pevam, smejem se, plačem, tugujem. Da se svađam i mirim odavde do večnosti. Da tražim da me spale kad umrem. Da obećam da ću da im ukinem FB nalog kad umru. Da im dam srce uz čašu vina. Da mi daju pola jetre. Da mi budu saučesnici i ljubavnici. Najoštriji kritičari i najbolji utešitelji. Da se volimo do besmisla i dalje, ako dalje postoji.

Bez ikakvih razloga, ničim izazvano, eto, tek da se volimo. Ljubav neuslovljena socijalnim statusima, daljinama, drugim ljudima.

Zahvaljujući Njima shvatila sam da sam u stvari jako bogat i jako srećan Čovek. Zahvaljujući ljudima koje volim. Puštam često tu ljubav da pomera planine.

Mnogo čudna stvorenja, ti prijatelji.

21 thoughts on “a zaslužili su…

  1. Hvala prijateljstvu sto postoji!!
    Stvarno nas trpe svakakve…hvala i mojim i tvojim i nasim prijateljima.
    Ispatetisa se ja posteno, ali se osecam kao i ti i jbg…

  2. Ne znam šta bih da ih nemam!

    Zbog svega što se izdešavalo na ovim prostorima rasuti su na sve strane pa me Bajagina pjesma “moji drugovi” uvijek raspizdi.

  3. elektra: možda me ni našli ne bi. 😕

    dolly, zbog svega, baš svega su tako dragoceni.

    Sus: obasjavaju me, kvarnići. 😀

    Dudo, sećam ih se ja, samo mi bilo malo…sladunjavo da napišem šta mislim, a sve tako mislim, majkemimile. 🙂

    magi: sale! 👿 znaš da smo se dogovorile da ga čuvamo za donora :mrgreen:

    Mah: jeste. 😆

  4. dali bi ti jetru, nego nemaju, mučeni, ni za sebe. jeste malo sladunjavo :mrgreen:
    a i moji su takvi isti i sve sam isto shvatila još onomad i sve ne znam kako da im kažem, a zaslužili su 🙂

  5. Divnu si pricu napisala)))Kao i sve tvoje price,citala sam je sa zadovoljstvom.
    Svako ima prijatelje kakve je zasluzio ,svojim davanjem sebe kao prijatelja..

  6. lost 😆 😛

    Reminder: jesam, bogat čovek. 🙂

    Sanja, nema puno, al’ nekako taman 😆
    Deda, onda je zajednički tekst, a? 😉

    Čarolijo, teško njima sa mnom, al’ neka ih, sami tražili 😆

    bubo: Nego šta ćeš! Ako ne misliš da te poodim noću. I jetru da mi daš! :mrgreen:

    Veštičanstvena: da, svako ima prijatelje kave je zaslužio, dobra misao…i tačna. 😆

    Gospodine: živeli! 😆

    Sara…nisu ni moji svi blizu…al’ sijaju i na daljinu. 😀

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *